Легат др Александра Костића у Гроцкој

Легат др Александра Костића доступан јавности након две деценије

 

У оквиру обновљене амбијенталне целине „Грочанска чаршија“ и простора библиотеке „Илија Гарашанин”, налазе се заоставштине двојице знаменитих људи –државника Илије Гарашанина, чијом је заслугом средином 19. века основана прва јавна грочанска библиотека, и научника др Александра Костића, који је тридесетих година 20. века у Гроцкој открио богато археолошко налазиште у Дубочају и своје налазе оставио Гроцкој „као подстицај за даља истраживања“.

Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је свестрана личност чије је деловање оставило дубоког трага у области медицинских наука, али и у културиXX векa. Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938). На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је бројних уџбеника и књига („Основи нормалне хистологије“, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар” и др.).

Живот и рад др Костића био је посвећен добробити своје земље и обојен родољубљем: „Остајем и остаћу до краја живота на бранику основних националних права и вредности српског народа“, (А.Костић: Мисли и рефлексије).

Са школовања у Француској се 1914. године у Београд враћа као добровољац, како би уз свој народ учествовао у свим голготама I св. рата. Успомена на ове тешке године је дрвени сандук у коме је рукопис будућег „Медицинског речника“ пренет преко гудура Албаније. Сећања на преживљена страдања забележио је у збирци приповедака „Ведрине у олуји”.

Године 1921. млади Костић је у Француској бриљантно одбранио докторску дисертацију и доживео изузетне похвале француских научника. И поред позива да остане, враћа се у родни Београд како би основао Хистолошки институт. Француски председник је професора Костића 1940. године због доприноса науци одликовао Легијом части, а 1952. и његову супругу, педијатра проф. др Смиљу Костић-Јоксић.

Поред природних наука, професор Костић је имао и друга интересовања. У Дубочају у Гроцкој је приликом градње куће 1932. године открио археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет, и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал. Од гимназијских дана се занимао за књижевност, музику, фотографију... Писао је приче, интересовао се и за еволуцију, и уз све наведено, израдио је велики број научних и документарних фотографија које су сведочанство времена.

Свој легат је 1978. године поклонио Градској општини Гроцка, који је потом изложен у Ранчићевој кући под тематским називом Завичајни музеј Гроцке (1982-2001). Његов син, познати српски композитор, писац и заљубљеник у кулинарство Војислав Воки Костић, заоставштину је допунио очевим личним предметима.

Већ 1982. године је археолошка и палеонтолошка поставка др Костића била употпуњена налазима мештана. Подстакнут њеним излагањем, Станимир Кнежевић из Врчина је допунио шкољкама и пужевима са локалитета Карагача у Врчину. Исте године, и Михаило Ђ. Панић из Гроцке вођен истом идејом обогаћује поставку налазима грнчарије, алатки и др. који припадају неолиту и каснијим периодима, а пронађени су на различитим локацијама у Гроцкој (обала Дунава, Агино брдо, Гавран, Дубочај...). Радослав Петровић, ученик средње школе, допуњује налазе посудом из доба неолита са локалитета у Бегаљици.

Kрајем 90-тих година 20. века Ранчићева кућа је била оронула и под кључем, да би 2002. године и Легат био трајно повучен. Ранчићева кућа је санирана 2003. године, али легат у њу није враћен. Крајем 2006. године кућа је дата на коришћење установи Центар за културу Гроцка, чије седиште постаје 2016. године. 

Залагањем Градске општине Гроцка и Центра за културу, уз свесрдну подршку Музеја града Београда, драгоцени легат је од 2018. године након паузе од две деценије поново доступан јавности, сада у библиотеци "Илија Гарашанин" у Гроцкој (Ул. Булевар ослобођења 11).

Рад на поставци је током 2018. године реализовао ауторски тим: Зорица Атић, кустос и директор Центра за културу Гроцка, археолози Драгана Стојић и др Милош Спасић, кустоси Музеја града Београда, и археолог Раде Милић из Центра за урбани развој.