Портрет као поезија без речи

13. март 2017.

 

У времешној Ранчићевој кући, галерији Центра за културу у Гроцкој отворена је самостална изложба слика „Безвременост портрета“ младе примењене уметнице Невене Марковић.


Поставку која се састоји од педесет радова, изведену у техникама цртежа, илустрације, графике и дигиталне графике представила је историчарка уметности Зорица Атић, директорка установе, уједно се осврнувши на лепоте и значај Гроцке и Ранчићеве куће у којој уметница излаже.
Недавни студент генерације, ауторка наставља свој истраживачки пут отпочет на студијама, овде кроз тематску целину која обједињује серију портрета личности из свог окружења и илустрација на којима је заступљен портрет, рађених за „Политикин Забавник“.


Портретски приказ је резултат континуираног дијалога између уметника и модела – схваћен као подражавање видљивог и материјализовање невидљивог, вечита поезија без речи. Линија која показује наклоност ка стрипу и илустрацији у потпуности је у служби слике, описна и речита, по потреби густа, контурна, разиграна или сведена, бележећи интимистички доживљај. Модели су најчешће представљени у складу са тренутним ауторкиним интересовањем и доживљајем, при чему задржавају основне карактерне црте и „покрет душе“ којим зраче.


На отварању изложбе представили су се ученици Основне музичке школе у Гроцкој, Михајло Јовичић, Виктор Милошевић, гитара, Михајло Лукић, Дејана Савковић, Сара Михајловић, Растко Ивковић, Анастасија Рајковић, Ђорђе Јовановић, клавир, Лука Савковић, Урош Савковић, хармоника. Поставка траје до 28. марта.

 

Повезани садржај