Др Александар Костић у серијалу "Београд за почетнике"

09. август 2019.

 

 

У кабинету реткости српског Леонарда да Винчија - Летњиковац у Гроцкој

(1. епизода)
- Данас знамо његовог много познатијег сина, композитора и гастронома Вокија Kостића, док је лик и дело великог научника и хуманисте Александра Kостића Србија готово заборавила. Нова епизода "Београда за почетнике" ауторке Смиљане Попов открива чудновату судбину српског Леонарда да Винчија - др Александра Костића.

Јунак ове приче је парадигма свестраности: бриљантан научник, уметник, просветитељ, тј. ренесансни човек ког је Србија заборавила. Оснивач Медицинског, Ветеринарског, Фармацеутског факултета, први српски сексолог, оснивач београдског фото-клуба, пионир медицинског научног филма који је снимао прве српске филмове у историји, археолог, оснивач Хистолошког института који је први српски Медицински речник (који се и данас користи) писао у гудурама Албаније и рововима као добровољац у Првом светском рату.

Остао је укаљан нечувеном историјском неправдом на које је био поносан, али читавог жиота живео са "непреболним болом у души" како је говорио - два пута је избачен са Медицинског факуктета,чији је био оснивач - 1941. јер је одбио да потпише "Апел српском народу" који позива на сарадњу са окупатором и 1952. јер је критиковао комунистичку партијску подобност.
Није доживео да се љага са његовог имена спере, рехабилитован је тек 2001. године, неколико деценија након што је умро.

(2. епизода) 
- Данас знамо његовог много познатијег сина, композитора и гастронома Вокија Kостића, док је лик и дело великог научника и хуманисте Александра Kостића Србија готово заборавила. Нова епизода "Београда за почетнике" ауторке Смиљане Попов открива чудновату судбину српског Леонарда да Винчија - др Александра Костића и његову везу са Гроцком.

Јунак ове приче је парадигма свестраности: бриљантан научник, уметник, просветитељ, тј. ренесансни човек ког је Србија заборавила. Оснивач Медицинског, Ветеринарског, Фармацеутског факултета, први српски сексолог, оснивач београдског фото-клуба, пионир медицинског научног филма који је снимао прве српске филмове у историји, археолог, оснивач Хистолошког института који је први српски Медицински речник (који се и данас користи) писао у гудурама Албаније и рововима као добровољац у Првом светском рату.

Остао је укаљан нечувеном историјском неправдом на које је био поносан, али читавог жиота живео са "непреболним болом у души" како је говорио - два пута је избачен са Медицинског факуктета,чији је био оснивач - 1941. јер је одбио да потпише "Апел српском народу" који позива на сарадњу са окупатором и 1952. јер је критиковао комунистичку партијску подобност.
Није доживео да се љага са његовог имена спере, рехабилитован је тек 2001. године, неколико деценија након што је умро.

Нова епизода "Београда за почетнике" завирила је у његов Легат у Гроцкој, отворен 2018. године.

Невероватна прича. Хвала Смиљани Попов на труду да је оживи и изнесе пред јавност.

 

Повезани садржај