Са отварања изложбе „Марко Челебоновић 1902‒1986“ у САНУ

13. новембар 2018.

 

 

Културни Београд је у знаку ретроспективне изложбе сликара и академика „Марко Челебоновић 1902‒1986“ која је отворена у петак 9. новембра у препуној Галерији Српске академије наука и уметности. У сарадњи Галерије САНУ и Галерије РИМА из Крагујевца, 9, 10. и 13. новембра биће отворене три изложбе посвећене Марку Челебоновићу у Београду и Крагујевцу.

Изложба у галерији САНУ која ће тек причинити неизмерно задовољство љубитељима уметности, приказујући на једном месту многа дела која су далеко од очију јавности и публике, има и једну значајну педагошку и едукативну улогу. Изложба ове врсте је својеврсно огледало и показатељ, а сликар, који је то постао по личном опредељењу и из хобија, својим неспорним ликовним умећем и емоцијом коју уноси у радове очарава и поучава.

Од најранијих слика и цртежа из двадесетих година, преко дела српског међуратног модернизма из четврте деценије, кроз колористички виртуозна остварења из педесетих и шездесетих година 20. века, све до тзв. белих слика насталих у последње две деценије уметниковог живота, изложба приказује Челебоновићев стваралачки пут. Ауторке изложбе су историчарке уметности др Лидија Мереник, др Ана Богдановић и Невена Мартиновић. Присутнима се на отварању у Галерији САНУ обратио Владан Вукосављевић, министар културе, а изложбу је отворио академик Љубомир Симовић.

- Марко Челебоновић је рођен у Београду 1902. године, у угледној и имућној породице адвоката Јакова Челебоновић. По избијању Првог светског рата своје школовање наставља у иностранству – средњу школу похађа у Атини и Швајцарској, студије економије у Оксфорду, а право дипломира на Сорбони. Током студија у Паризу похађа часове вајарства код Антоана Бурдела на Академији Гранд Цхаумиèр, да би стицајем околности сасвим самостално почео да се бави сликарством. Од 1923. године напушта Бурделове часове и сликарство бира за свој животни позив. Две године касније настањује се у Сен Тропеу, тада малом рибарском месту, које ће постати његова адреса становања све до краја живота. Прву самосталну изложбу приређује у Паризу 1926, док се у Београду самостално представља тек 1937. године. Његово сликарство треће и четврте деценије XX века сврстава се у саме стубове српског међуратног модернизма. Активно учествује у Другом светском рату као командант француског Покрета отпора. У периодима 1947-1949 и 1952-1960 ради као професор сликарства на Академији ликовних уметности у Београду. У послератним деценијама Челебоновићево сликарство се мењало потврђујући његов изванредни сликарски таленат и виталност његове стваралачке личности. Био је на високим функцијама у Међународном удружењу ликовних уметности при УНЕСКО-у, као и удружењима ликовних уметника Србије и Југославије. Након пензионисања, трајно се враћа у Сен Тропе 1960. године. Прва велика ретроспективна изложба приређена му је 1966. године у Музеју савремене уметности у Београду. Био је члан Српске академије наука и уметности и носилац најзначајнијих одликовања које додељују Југославија, Француска и Америка, за заслуге у рату и миру. Преминуо је у Сен Тропеу 1986. године.

 

Повезани садржај