Археолози Народног музеја у посети Гроцкој и легату др А. Костића

13. април 2017.

 

 

Припреме за излагање заборављеног легата: Општина Гроцка и њени становници у 2017. години поновно добијају свој Музеј и драгоцену збирку са дубочајског археолошког налазишта.

У четвртак, 13. априла Гроцку су посетили археолози из Народног музеја, и то извршна директорка музеја Гордана Грабеж и Александар Бандовић, кустос одељења за документацију.
На позив директорке Центра за културу Зорице Атић, колеге из Народног музеја дошле су у Гроцку с намером да се упознају са материјалом легата Александра Костића као представници струке, кустоси и музеолози.
Сем легата и Ранчићеве куће, обишли су и простор у коме ће бити збирка бити изложена.

Поставка „Завичајног музеја Гроцке“, односно драгоцени легат др Александра Костића који је пре пола века овај велики човек и научник поклонио општини Гроцка, након паузе од 15 година поново ће се јавно изложити, и то у пространом улазном делу реновиране библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој.
На основу увида у легат, археолози из Народног музеја су закључили да збирка обухвата период од неолита до Новог века, а састоји се од вредних палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина, као и личних предмета и заоставштине проф. др А. Костића.

Залагањем Градске општине Гроцка и Центра за културу, библиотека „Илија Гарашанин“ у Гроцкој током 2016. године je обухваћена планом реконструкције „Грочанске чаршије“, заштићене амбијенталне целине у којој се налази.
Поред своје редовне намене, у оквиру плана развоја простора културе и културно-туристичких потенцијала Гроцке, ове године изложиће за посетиоце легат др Александра Костића – чувену завичајну збирку Гроцке из некадашњег Завичајног музеја.

Своје налазе на Дубочајском гребену у Гроцкој проф. Костић је 70-тих година поклонио Општини Гроцка, под условом да легат буде изложен јавности у виду завичајне поставке. Професор је тада у Гроцкој уочио и традиционалну кућу варошког типа, Ранчићеву кућу, запуштени споменик културе који се могао ревитализовати у ову сврху.
Тиме је професор учинио две значајне ствари за Гроцку, и уопште, културу Србије:
- сачувао је од пропадања вредан примерак народног неимарства, споменик културе од великог значаја за РС (Ранчићева кућа је тада била у готово рушевном стању),
- поклонио је Општини обимну збирку вредних археолошких налаза са Дубочајског гребена у Гроцкој, који је потом постао заштићени локалитет (овде су откривени, први у Србији, остаци ville rustice, затим бројни налази из римског периода, али и неолитско насеље старчевачке културе).
Дубочајска збирка проф. др Александра Костића била је стална поставка Музеја у Ранчићевој кући, коју је обновио Завод за заштиту споменика културе града Београда, а простор куће и припадајуће баште Народни универзитет је користио за разноврсне културне садржаје, књижевне вечери, позоришне представе итд. (програмске активности попут данашњих установа културе).
„Завичајни музеј Гроцке“ је захваљујући др А. Костићу отворен 1982. године у реконструисаној и адаптираној „Ранчићевој кући“, тада под управом Народног универзитета Гроцке, чије је седиште било управо у библиотеци „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, данас одељењу Библиотеке града Београда.
Библиотека „Илија Гарашанин“ која се налази на прометном месту у оквиру „Грочанске чаршије“ је идеално место за поновно излагање поставке легата проф. др Александра Костића. За потребе сталне поставке у току је израда одговарајућих витрина, а у сарадњи са стручним тимом археолога из народног музеја, експонати ће бити адекватно пописани и изложени, публиковани и представљени широј јавности.
*Проф. др Александар Костић је био један од оснивача, првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду, као и оснивач Института за хистологију и ембриологију. Осим Медицинског, био је оснивач и Ветеринарског (1938) и Фармацеутског факултета (1939), и аутор бројних уџбеника и приручника из медицине. Био је у браку са Смиљом Костић-Јоксић, професорком педијатрије, са којом је добио сина Војислава Костића, познатог композитора. Француски председник га је 1940. године одликовао Легијом части, а 12 година касније и његову супругу због залагања у примени БЦГ вакцине.

 

Повезани садржај