Поштовани пријатељи,

Недовољно позната и увек интригирајућа прича „О НЕУСТРАШИВИМ ЖЕНАМА У ВЕЛИКИМ РАТОВИМА“ посвећена култури сећања на минуле догађаје, племените и херојске жене Србије, назив је трибине „Београда за почетнике“ која ће бити одржана у четвртак 8. децембра, у великој сали Градске општине Гроцка, у сусрет Међународном дану људских права.

Организатори догађаја су Центар за културу Гроцка, Градска општина Гроцка и „Београд за почетнике” у сарадњи са Музејом жртава геноцида.

Гошће су Јасмина Тутуновић Трифунов, историчарка, виша кустоскиња у Музеју жртава геноцида, Биљана Марцојевић, историчарка, кустоскиња у Музеју жртава геноцида, док је модераторка скупа Смиљана Попов, новинарка, ауторка и уредница серијала „Београд за почетнике“.

Оне су биле Неустрашиве кад је на целом свету владао страх.

Оне нису знале за страх у време Великих, светских ратова.

Оне су својом неустрашивошћу постале симболи страдања, хероизма и човекољубља.

Оне су наше Мајке Храбрости.

Оне су наше Мајке Кнежопољке.

Оне су Василија Вукотић, Милунка Савић, Милица Тепић, Хилда Дајч, Диана Будисављевић...

Милунка Савић - српска јунакиња Балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Kњаз Михаило“ и жена са највише одликовања у историји ратовања…! Рањавана је у борбама девет пута, а због неизмерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.

Василија Вукотић - Још једна хероина из Великог рата и Балканских ратова јесте „црногорска вила“ кћи сердара Јанка Вукотића. Једина жена која је учествовала у борбама на Мојковцу. Мојковац је отворио врата спаса несрећној српској војсци и омогућио пут ка победи. Да није било Мојковца не би било ни пробоја Солунског фронта, нити Велике победе извојеване у Великом рату.

Милица Тепић - позната и као Мајка Kнежопољка, овековечена је на чувеној ратној фотографији Жоржа Скригина која је обишла свет. Фотографија из јануара 1944. кроз лик мајке Милице са сином Бранком на леђима и кћерком Драгицом, представља симбол страдања у Другом светском рату народа Kозаре и Поткозарја, као и целе Југославије, али и симбол борбе за опстанак мајке која није хтела да се препусти судбини, нити дозволи да са децом заврши у озлоглашеном логору Јасеновац.

Фотографија као сведок страдања и борбе за опстанак налази се као један од експоната у Музеју холокауста у Аушвицу.

Хилда Дајч - двадестогодишња београдска Јеврејка добровољно је отишла у логор на Старом сајмишту како би помогла својим болесним и немоћним сународницима. Убрзо је схватила да корача путем који води у смрт. Оставила нам је дирљива писма која данас сведоче о њеном неустрашивом, дубоко хуманистичком и трагичном путу. Писма која је написала Хилда Дајч су редак документ, из којих можемо прочитати у каквим су условима живели Јевреји у логору на Сајмишту, у периоду од децембра 1941. до маја 1942. године. Данас писма Хилде Дајч можете видети у Јеврејском историјском музеја у Београду и Историјском Архиву Београда.  

Диана Будисављевић - После напада Трећег Рајха на Kраљевину Југославију и завршетка Априлског рата 1941. године, судбина српског цивилног становништва, пре свега деце у НДХ, неодвојиво је везана за Аустријанку Диану Будисављевић и различите акције помоћи које је она, заједно са својим сарадницима, организовала зоком рата. Иако је упамћена по преузимању неколико хиљада српске деце из јасеновачких логора током лета 1942. године, неопходно је сачувати од заборава и Дианину упорну борбу да се спасеној деци обезбеди смештај, храна, медицинска нега, одећа и остале потрепштине, али и да се најмлађима сачува идентитет, како би сазнали ко су, чији су и одакле су.

Улаз је слободан. Добро дошли!