Мала ликовна интернет радионица у епизоди: Са трешњом у свет

24. април 2020.

 

Добар дан децо, добро дошли на Ликовну интернет радионицу Центра за културу Гроцка! Стигао је нови задатак. Створите и поделите са нама чаролију празника који је посвећен воћном цветању!

Ко може, ко жели, нека изволи и нека нам се придружи. У ситуацији када остајете у својим кућама, Центар за културу Гроцка је припремио за вас креативни програм „Мала ликовна интернет радионица“. Мала радионица се може пратити посетом Фејсбук странице https://www.facebook.com/kulturagrocka/ и сајта https://www.kulturagrocka.rs/.

Теме се задају једном недељно, а уколико нам пошаљете свој рад, веома радо ћемо га објавити. Овонедељну тему осмислила је сликарка Мика Ловре, ликовни педагог Ликовне радионице у оквиру установе Центар за културу Гроцка.

Нови задатак нас води далеко, далеко на исток - путујемо Са трешњом у свет“, у далеки Јапан. Наравно, ми путујемо у машти, али то нашу авантуру не чини ништа мање узбудљивом.

Тема: Сакура, празник трешњиног цвета  

Почетак пролећа је један од омиљених празника у Јапану, трешња почиње да цвета, цело јапанско острво прекривено је очаравајућим цветовима, белим, ружичастим, све до љубичасте. Овај период, истина врло кратак, траје две до три недеље и назива се сакура.
Како традиција налаже, Јапанци одлазе у паркове да уживају у лепоти трешњиног цвета, а овај чин посматрања се назива ханами. Љубав према природи и животу преточила се у овај величанствени празник.

Наша Србија је благословена величанственом природом, и ми имамо трешњу, и то какву, сочну и слатку! За разлику од јапанске, наша трешња је јестива и представља једно од обележја српске пољопривреде. А где трешња најбоље успева!? Па, у грочанском атару, одакле путује на трпезе широм Србије и света.

Причу о томе како је трешња стигла у Гроцку, и како је Гроцка постала престоница трешњарства, можете прочитати у дивном чланку на сајту Центра за културу Гроцка, ауторке Зорице Атић, историчара уметности:
https://www.kulturagrocka.rs/%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%B3/edukativni-program/znamenite-licnosti-dr-jovan-jovanovic-donosi-behar-u-prestonicu-srpskog-tresnjarstva-
Ту ћемо се упознати и са мистериозним др Јованом Ј. Јовановићем, открићемо тајну шта је то „ерц“, и кога или шта зову "докторка".

Знамо ми како је леп трешњин цвет, треба само видети Брестовик, Ритопек и  Гроцку у мају, изгледају као рајски засади на обронцима Дунава.

Као и у Јапану, тако и код нас, трешња је повод да се људи друже, породица окупи и сви заједно уживају у тим непроцењивим тренуцима блискости. Узели смо једну гајбицу најлепше трешње из Гроцке и кренули у Јапан - по добром старом српском  обичају, трешње носимо као поклон домаћинима.

Ликовни задатак:
Наш задатак је да нацртамо расцветало  трешњино дрво, једну грану, инспирисано јапанском традиционалном сликом -  КАКЕЂИКУ.
Какеђику је традиционални јапански свитак који се качи на зидове.
Овај свитак као мотив често има природу, и није предвиђен да буде окачен непрекидно, свици се мењају у зависности од пригоде.
Из тог разлога, ми овај пут правимо свитак - какеђику са мотивима трешњиног цвета, да се тај начин придружимо прослави празника сакура.

Техника и материјал: цртеж оловком, водене боје или темпера на папиру.

Рок за завршетак радова: четвртак, 30. април 2020. год.

Фотографије својих радова можете послати на на е-mail Центра за културу Гроцка (centargrocka@gmail.com) са назнаком „Мала ликовна радионица“, и уписати име аутора, односно детета (назначити године, школу, или предшколску установу), а коме је једноставније, фотографију рада може послати и у сандуче ФБ стране Центра за културу Гроцка (https://www.facebook.com/kulturagrocka/).

Важне ствари које треба запамтити:
- Сакура је празник трешњиног цвета.
- Ханами је јапански традиционални обичај посматрања и уживања у лепоти цвећа.
- Какеђику је слика у облику свитка, сликана на фином папиру или свили. Мотиви који се налазе на слици су природа, калиграфски исписане поруке и подуке. Какеђику следи дугу традицију јапанског гостопримства, па се доласком драгог госта у његову част поставља пригодан какеђику. Зими се постављају призори зиме, лети лета, поштју се склад и умереност.
- Ко је дрЈован Ј. Јовановић...? Децо, ово остављамо вама да откријете....Чувајмо сећање на наше великане, они су део наше историје и колективног идентитета.

До следећег петка....

Срећан рад децо!

Здраво живо!

ФОТО галерија са примерима и упутствима за рад може се погледати на ФБ страни Центра за културу Гроцка

 

 

Повезани садржај