Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка учествовала је на XIII Конгресу историчара медицине

17. новембар 2022.

 

На XIII Конгресу историчара медицине одржаном у Дому српског лекарског друштва представљен је Легат др Александра Костића у Гроцкој:
- На позив Српског лекарског друштва, секције историчара медицине, Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка - установе културе општине Гроцка, узела је учешће у раду XIII Конгреса историчара медицине са темом „800 година српске медицине”, где је 16. новембра у Дому српског лекарског друштва, излагала рад „КAБИНЕТ РЕТКОСТИ ПРОФЕСОРА ДР АЛЕКСАНДРА КОСТИЋА У ГРОЦКОЈ” - и представила Легат чувеног научника, који баштини лепа варош крај Дунава.
 
Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је свестрана личност чије је деловање оставило дубоког трага у области медицинских наука, али и у култури XX векa. Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938). На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је бројних уџбеника и књига („Основи нормалне хистологије, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар” и др.).
Поред природних наука, професор Костић је имао и друга интересовања. У Дубочају у Гроцкој је приликом градње куће 1932. године открио археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет, и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал. Од гимназијских дана се занимао за књижевност, музику, фотографију... Писао је приче, интересовао се и за еволуцију, и уз све наведено, израдио је велики број научних и документарних фотографија које су сведочанство времена.
Свој легат је 1978. године поклонио Градској општини Гроцка, који је потом изложен у Ранчићевој кући под тематским називом Завичајни музеј Гроцке (1982-2001). Његов син, познати српски композитор, писац и заљубљеник у кулинарство Војислав Воки Костић, заоставштину је допунио очевим личним предметима.
 
Већ 90-тих година 20. века, оронула Ранчићева кућа била је ван употребе и под кључем, да би 2001. године и Легат био из ње трајно повучен. Ранчићева кућа је иницијативом Вокија Костића санирана 2002/2003. године, али легат у њу није враћен. Године 2008. кућа је дата на коришћење установи Центар за културу Гроцка, чије седиште постаје и званично 2016. године.
 
Иницијативом и залагањем Центра за културу и Градске општине Гроцка, драгоцени легат је од 2018. године, поново доступан јавности након паузе од две деценије. Изложен је у љупкој наменској галерији у Грочанској чаршији, која је формирана у оквиру реконструкције заштићене амбијенталне целине - обновом и адаптацијом библиотеке Илија Гарашанин у Гроцкој (Ул. Булевар ослобођења).
Стална поставка је формирана у сарадњи са Музејом града Београда, као надлежном установом заштите, и Центром за урбани развој.
 
 
 

 

Повезани садржај

25април2024
ПОЛИТИКА пише о изложби ОНА у Ранчићевој кући

ПОЛИТИКА пише о изложби ОНА у Ранчићевој кући

25 април 2024

ПОЛИТИКА у рубрици „Београд“ пише о изложби скулптура „Она“ вајарке Владиславе Крстић, која је представљена пред бројном публиком и љубитељима уметности у Ранчићевој кући