Гроцка на трону српског воћарства

09. јун 2022.

 

Модерно воћарство Србије отпочело је управо у Гроцкој и то 1908. године када је др Јован Јовановић, чувени гинеколог-акушер, на више од 60 хектара засадио 7.000 садница трешње, допремљених бродовима из Немачке и Француске. Успомену на овог великог човека сачувала је управо грочанскофранцуска трешња која је по њему у народу понела популарно име ”докторка”. Чак 90 одсто свих пољопривредних произвођача бави се гајењем различитих култура воћа, док се њих свега 10 одсто бави узгојем повртарских култура. Због тога не чуди што је називају и српском и малом Калифорнијом.

У Гроцкој се под воћњацима налази 7.493 хектара и то у око 3.000 регистрованих, активних пољопривредних газдинстава. Оваквих газдинстава највише има у тзв. јужном делу општине – у Бегаљици, Гроцкој, Пударцима, Умчарима, Заклопачи и Дражњу, док велики број произвођача из северног дела општине – из Винче и Ритопека, имају обрадиве површине и у атару града Панчева, у Иванову – каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка, истраживач и хроничар грочанског краја. Осим модерних засада воћа, на овом простору се већ стотинама година гаји винова лоза. Винограде су овде, каже Атићева, садили још стари Римљани, будући да је овдашњи терен део чувеног Златног брда које се пружа дуж Дунава и стапа са смедеревским виногорјем. Мало је познато да су Београд и Беч једине метрополе у Европи које на свом тлу имају винограде и грожђе са географским пореклом. У славу грожђа, али и једног од заштитних средстава за воће, један део Гроцке назива се, нимало случајно, Плавинци.

Прилог се може прочитати на порталу Систем тржишних информација пољопривреде Србије STIPS.

   

 

Повезани садржај

25април2024
ПОЛИТИКА пише о изложби ОНА у Ранчићевој кући

ПОЛИТИКА пише о изложби ОНА у Ранчићевој кући

25 април 2024

ПОЛИТИКА у рубрици „Београд“ пише о изложби скулптура „Она“ вајарке Владиславе Крстић, која је представљена пред бројном публиком и љубитељима уметности у Ранчићевој кући