Знамените личности: Проф. др Смиља Костић-Јоксић и БЕ-СЕ-ЖЕ вакцинисање југословенске деце

11. април 2020.

 

БЕ-СЕ-ЖЕ вакцинисање југословенске одојчади
Педијатар проф. др Смиља Костић Јоксић

(у Легату др Александра Костића у Гроцкој)

Да ли би вакцина против туберкулозе БЦГ могла да заштити од COVID-19? И док европски стручњаци коментаришу како је деценијама познато  да БЦГ вакцина  има „неспецифичне корисне ефекте", што значи да штити и од других болести, а не само од туберкулозе за коју је произведена, знамо да се наша земља интензивно подрвгла овој превентиви након другог светског рата.

Оно што нам је мање познато, јесте ко је за то посебно заслужан. У светлу ове теме, подсетићемо се једне значајне, у јавности недовољно познате српске научнице и лекарке, која је дала немерљив допринос у примени заштитне БЕ-СЕ-ЖЕ вакцине на послератним југословенским просторима - за шта је одликована Легијом части.

У питању је педијатар проф. др Смиља Костић-Јоксић, супруга познатог научника и сексолога проф. др Александра Ђ. Костића и мајка чувеног композитора и гастронома Војислава Вокија Костића. Успомену на ову значајну жену наше историје чува општина Гроцка у оквиру сталне поставке „Легат др Александра Костића“, о коме се стара Центар за културу Гроцка.  

 

 

Проф. др Смиља Костић-Јоксић (1895-1981) била је угледни српски педијатар, научни радник, редовни професор на катедри педијатрије Медицинског факултета, шеф првог Дечјег диспанзера у Београду у оквиру Дечје клинике, оснивач  Саветовалишта за одојчад, писац, аутор преко 50 научних радова међу којима су приручници и први наслови из клиничке лабораторијске дијагностике у Србији (Приручник за мајке, Заштитно калемљење против туберкулозе BCG вакцином, Седименти у мокраћи и др.).

За време балканских ратова (1912/1913), гимназијалка Смиља Јоксић пријављује се за добровољну болничарку у VII резервној болници у Београду. Завршетак борби дочекује са навршених седамнаест година и два одликовања, „Крстом Милосрђа“ и „Медаљом српског Црвеног крста“. Уписује Медицински факултет у Лозани 1915. године, и након дипломирања (1919) ради на Очној клиници у Монпељеу, а затим на Дечијој клиници у Стразбуру.

Године 1939. изабрана је за доцента педијатрије, чиме постаје и прва жена доцент Медицинског факултета. Када је Хистолошки институт Медицинског факултета у Београду добио своје просторије, др Смиља Костић-Јоксић постаје први асистент на тој катедри. Године 1925. је премештена за асистента у новоосновану Педијатријску клинику.

Оснива при клиници Дечји диспанзер и постаје шеф те службе, а посебан медицински проблем њеног интересовања постаје туберкулоза код деце, као и организација превентиве.

У првим поратним годинама (1945-1948) доцент др Смиља Костић-Јоксић ангажује се у организовању лечења туберкулозне деце, које је у то време било много.
Лист „Народни студент“ ће објавити: „...проф. др Смиља Костић Јоксић тенденционално објашњава како пораст туберкулозе код деце у Југославији последица је погоршања животних услова после победе револуције...Тако, она испољава свој непријатељски став према нашој социјалистичкој заједници...“ (Мироје Перовић).  

Због својих речи, удаљена је са Медицинског факултета у Београду.

Игром судбине, одликована је француском „Легијом части“ управо за успешну примену BCG - вакцине у сузбијању туберкулозе код деце на просторима Југославије. Француски председник др Смиљу Костић-Јоксић, професора педијатрије, одликује 7. јануара 1952. године Легијом части због изузетног залагања за примену БЕ-СЕ-ЖЕ вакцине код одојчади. Том приликом јој је, у знак посебног поштовања, даровао и брош са иницијалима BCG од брилијаната. Чињеница да је због доприноса науци 1940. године проф. др Александр Костић одликован Легијом части, а 12 година касније и његова супруга због залагања у примени БЦГ вакцине, сврстава их у јединствен пар супружника носилаца Легије части. У том тренутку, на свету постоји само још један брачни пар који носи иста одликовања - Пјер и Марија Кири.

Неколико година касније, факултет је упутио позив проф. Смиљи Костић-Јоксић да се врати, али oна ће ову понуду одбити, буидући да с епозив није односио на њеног супруга, који је такође одстрањен са факултета.

Брачни пар Смиља Костић-Јоксић и Александар Костић, живот су провели у заједништву и дубоком разумевању. Од младих година нераздвојни, а потом животни сапутници и партнери (венчавају се 1919. године у Монпељеу, Француска), обоје су поседовали изузетну стручност и несебично се предавали науци. Обоје су завршили Медицински факултет у Страсбуру, и заједно основали Хистолошки институт у Београду 1922. године. Заједно су одбили да потпишу окупацијски апел 1941. године, заједно су уклоњени са Медицинског факултета 1942. године, да би скупа били враћени на исти факултет 1944. године - и заједно су поново удаљени 1952. године. 

Фотографије у прилогу потичу из Легата др Александра Ђ. Костића у Гроцкој, будући да је славни научник у зеленој оази старе вароши крај Дунава имао летњиковац, где је често боравио и написао своја најзначајнија дела. Та је кућа била и место где је неуморна Смиља Костић-Јоксић лечила децу у окружењу - потпуно бесплатно. Кажу да су таљиге и запреге са болесном децом вијугале далеко низ брдо на коме се налазио летњиковац...

Позната као изузетан дијагностичар, у сећању Београђана и Грочана остала је као љубазна и пожртвована лекарка која је зналачки лечила многу децу, и свесрдно помагала и саветовала мајке у бризи око потомства.

Умрла је 1981. године у Београду и сахрањена на Новом гробљу, у Алеји заслужних грађана, где су потом сахрањени и њен супруг Александар (1983) и син Војислав (2010).

Успомену на ову изузетну жену чува Легат др Александра Костића у Гроцкој, у чијој се сталној поставци налазе фото-албуми са приказом клиничке слике деце оболеле од туберкулозе, фирма-табла која сведочи о постојању приватне ординације, фрагментовани медицински предмети, лични предмети, као и сепарати и научни радови др Смиље Костић-Јоксић.

О сталној поставци Легата, коју су општина Гроцка и њен Центар за културу приредили 2018. године у сарадњи са Музејом града Београда, стара се Центар за културу ове општине. „Легат др Александра Костића“ изложен је у галерији Библиотеке „Илија Гарашанин“, у срцу старе вароши крај Дунава, у оквиру заштићене амбијенталне целине Грочанска чаршија.

 

текст: Зорица Атић, дипл. историчар уметности - кустос Легата Др Александра Костића у Гроцкој

ФОТО албум на ФБ страни Центра за културу Гроцка

 

Повезани садржај

24септембар2020
Свечаност отварања изложбе „Народно градитељство – споменик културе данас“ за Дане европске баштине 2020.

Свечаност отварања изложбе „Народно градитељство – споменик културе данас“ за Дане европске баштине 2020.

24 септембар 2020

Гостујућа изложба „Народно градитељство – споменик културе данас“ Завода за заштиту споменика културе града Београда у Ранчићевој кући и "Дани европске баштине"