У Ранчићевој кући онлајн „Београд за почетнике“ у диван-епизоди НАЈПОЗНАТИЈА СРПСКА ШПИЈУНКА У ВРТЛОГУ РАТА

15. фебруар 2021.

 

 

НОВИ онлајн-диван „Београд за почетнике” у знаменитој Ранчићевој кући, галерији и седишту Центра за културу Гроцка, наставља се интригантном историјском епизодом о најпознатијој српској шпијунки, Вери Пешић (1919-1944), чувеној „лесковачкој лепотици”, својеврсној српској Мата Хари, која је била чак четвороструки агент.

Београд, као права Kазабланка, крајем тридесетих година прошлог века био је шпијунска престоница највећих обавештајних служби тог времена. У том замршеном, узбудљивом, опасном свету живописних историјских личности које су радиле као обавештајци и контраобеваштајци за највеће светске силе, издваја се и једна жена – Вера Пешић.

Шта је мит и урбана легенда, а шта кажу досијеи различитих тајних служби о најпознатијој српској шпијунки, те како су се плеле опасне мреже геополитике уочи и током Другог светског рата у Београду и Србији, испричаће нам Недељко Kовачић, редитељ и сценариста серије „Вера” чије снимање ускоро отпочиње. 

Легенда каже да је Вера Пешић говорила шест страних језика и била сарадница како југословенске обавештајне службе, тако и врха немачке, француске и енглеске. Kретала се у највишим београдским круговима да би ушла у тајне кругове агената, била је редовна гошћа престижних престоничких балова и забава, елитних хотела и ресторана попут Мажестика, Балкана, Дарданела, локала у Скадарлији... Ту се дружила са дипломатама, опасним и утицајним људима, скупљајући информације и кујући планове. Увек се представљала као запослена у Генералштабу војске. То је био лукав план који јој је омогућио да њене мете покушавају да је врбују као свог инсајдера, дајући јој новац, чинећи услуге и пружајући јој предност у шпијунским играма. Мрежа Вериних сарадника, „пријатеља” и пре свега љубавника, била је толико развијена и сложена, да су на њој могли да јој позавиде и много искуснији оперативци.

Уместо у студију, овај иновативни концепт онлине дивана одржава се у Ранчићевој кући, заштићеном културном добру из 19. века, од великог значаја за нашу земљу, познатом по аутентичном амбијенту и топлини варошког дома српске куће из 19. века. Зато је Ранчићева кућа савршена позорница за дивањење узбудљивих прича из наше националне повести, а због епидемиолошке ситуације, прихваћен је формат онлине-дивана, док не буде безбедно да се приповедање настави и уживо са публиком у овом чаробном простору.

Гост: Недељко Ковачић, редитељ

Домаћица: Смиљана Попов, ауторка и уредница ТВ серијала „Београд за почетнике”

Среда, 17. фебруар у 19 часова

Центар за културу Гроцка – You tube канал и ФБ страна

Организатори: Центар за културу Гроцка и „Београд за почетнике”

Техничка платформа: “OCOLO” студио за дигиталне технологије

Подршка: ГО Гроцка

НЕДЕЉКО КОВАЧИЋ, сценариста и редитељ, о играној ТВ серији „Вера” (шпијунски трилер са елементима мелодраме) чије снимање почиње ускоро:

- Серија је инспирисана истинитом причом о Вери Пешић (1919–1944), шпијунки из Другог светског рата, коју су неки називали „српска Мата Хари”. У лавиринту шпијунских игара на Балкану, од Беча до Цариграда, Вера Пешић опстаје међу југословенским, немачким и британским шпијунима с двоструким и троструким агендама, сама, без идеологије и свести о свом правом пореклу, али одлучна да се бори и преживи. Рођена из неразјашњене везе Српкиње и бугарског официра, и одрасла под стигмом нежељеног детета за које се не зна где тачно припада, Вера постаје врхунски шпијун који заводи и манипулише мушкарцима, никад не дозвољавајући да постане њихов плен. Паралелно са акционом, шпијунском линијом радње, фокус серије је на Вериној интимној, психолошкој драми – односу с мајком Анђом, а у контексту Вериног тајанственог порекла. Однос с мајком и питање оца у ствари формирају њене односе с мушкарцима у приватном животу и шпијунској каријери. Серија се бави Верином унутрашњом драмом – неприпадање, које је чини савршеним шпијуном, уједно је и њена највећа бољка.

Недељко Kовачић (1978) рођен је у Београду. Дипломирао филмску и ТВ режију на ФДУ. На Универзитету уметности завршио УНЕСКО мастер из културне политике и менаџмента и тренутно на интердисциплинарним докторским студијама из теорије уметности и медија припрема тезу о Жики Митровићу и партизанском филму. Редитељ и сценариста: кратки играни филмови “eSnuff” (2003), „Црнокоса” (2006), “UnderГрад” (2015); кратки документарни филмови “Displaced Lives” (2003), „Kикиндски мамут” (2006), “Legendary Sevastopol” (2014). Редитељ: игране ТВ серије „Шта ми спремаш?“ (16 епизода, 2004), “Џет сет” (пилот, 2006); игранодокументарни серијал „Мотив“ (14 епизода, 2020). Сценариста: документарни филм „Путник кроз васиону и векове Милутин Миланковић“ (2007), играни филм „Хероји из подземља“ (у развоју, подржан на конкурсу ФЦС за развој сценарија 2018), играна ТВ серија „Таса“ (у развоју), играна ТВ серија „Полицајка с Петловог Брда“ (у припреми); серијал драма за Радио Београд. Реализовао је бројне ТВ емисије (РТС, Б92, БK), рекламне и музичке игране и анимиране спотове, наменске и промо филмове. Филмски и медијски критичар за различите штампане и електронске медије. Тренутно ради на припреми ТВ серије и играног филма „Вера“, подржаног на конкурсу ФЦС за суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова 2020. године.

 

Повезани садржај

03март2021
У Ранчићевој кући онлајн-диван „Београд за почетнике“ у осмомартовској епизоди: „ЧУДЕСНА СУДБИНА ЈЕЛИСАВЕТЕ НАЧИЋ“

У Ранчићевој кући онлајн-диван „Београд за почетнике“ у осмомартовској епизоди: „ЧУДЕСНА СУДБИНА ЈЕЛИСАВЕТЕ НАЧИЋ“

03 март 2021

Онлајн-диван „Београд за почетнике” у знаменитој Ранчићевој кући, у осмомартовској епизоди посвећен је једној од најодважнијих жена наше историје, првој у много чему.

01март2021
Ранчићевa кућa у Београдском наслеђу

Ранчићевa кућa у Београдском наслеђу

01 март 2021

Ранчићева кућа налази се у Мајевичкој улици, у непосредној близини Грочанске чаршије, на узвишици, на пространој парцели, некада с погледом на реку...