Трибина „Београд за почетнике” - ОНЕ СУ МЕЊАЛЕ СРБИЈУ

28. фебруар 2023.

 

Трибина „Београд за почетнике”
ОНЕ СУ МЕЊАЛЕ СРБИЈУ
петак, 3. март у 13 сати
Градска општина Гроцка (Грочанска чаршија), Велика сала
 
Недовољно позната и увек интригирајућа прича ОНЕ СУ МЕЊАЛЕ СРБИЈУ посвећена култури сећања на минуле догађаје, племените и херојске жене Србије, назив је трибине „Београда за почетнике која ће бити одржана у среду 3. марта, у великој сали Градске општине Гроцка, у сусрет Међународном дану жена.
 
Организатори догађаја су Центар за културу Гроцка, Градска општина Гроцка и „Београд за почетнике”, а гошћа је Смиљана Попов, новинарка, ауторка и уредница серијала „Београд за почетнике”, која ће на себи својствен начин, живом речју и сликом повести публику у незаборавну причу. Модераторка скупа је Зорица Атић, историчарка уметности и кустоскиња.

Оне су Драга Димитријевић Дејановић, Kатарина Миловук, Драга Љочић, Исидора Секулић, Надежда Петровић, Јелисавета Начић, Марија Мага Магазиновић, Даница Јовановић, Kсенија Атанасијевић, Смиља Костић Јоксић и многе друге, оне су својом неустрашивошћу постале симболи хуманизма и човекољубља, и њима у част биће одржана трибина „Београда за почетнике” у Општини Гроцка, под називом ОНЕ СУ МЕЊАЛЕ СРБИЈУ.
 
- Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе и за приче о себи. Међутим, ми смо хероји у војној ватри, а жене у хладној свакидашњици, ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом, ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином (Јован Дучић).
 
Говорићемо о Драги Димитријевић Дејановић, српској друштвено-културној активисткињи, учитељици, глумици и песникињи која се прва јавно залагала на право Српкиње да се образује и ради, Kатарини Миловук, правој хероини борбе за женска права, особи која је трчала далеко испред свог времена и била прва у многим стварима, Драги Љочић, првој српској лекарки, Надежди Петровић, сликарки и жени званој Храброст, Исидори Секулић, првој жени академику у историји Србије, којој чаршија никад није опростила што је била толико образована (и забога остала баба девојка” и уседелица”), Јелисавети Начић, првој жени архитекти у Србији (али и једној од првих у Европи), Марији Маги Магазиновић, првој српској новинарки и жени која је донела модеран балет у Србију, Даници Јовановић, српској сликарки која је припадала генерацији српских модерниста, који су уметничко школовање започели почетком 20. века, а њихов креативни успон су прекинули Балкански и Први светски рат и коју је аустроугарска војска стрељала због њеног родољубља на почетку Великог рата, Смиљи Костић-Јоксић, научници која је за допринос вакцинацији против туберкулозе одликована Легијом части, као и о Kсенији Атанасијевић, првој жени доктору наука у Србији, најпознатијој српској филозофкињи која је била и прва жена изабрана за доценткињу на Универзитету у Београду. Етнолог др Тихомир Ђорђевић јој је те 1924. године пожелео добродошлицу у патријархални професорски лоби: Честитам колегинице. Добродошли у пакао”.
 
Положај жене у српском друштву у првој половини 20. века можда најсликовитије описују речи Kатарине Миловук која је 1900. писала директно краљу Александру Обреновићу са захтевом да женама дозволи да гласају. И други пут је одбијена.
„У закону стоји да право гласа има сваки српски грађанин који плаћа толико и толико порезе. Ја сматрам да смо и ми грађани иако смо женског пола, и ја сам тражила или да нас ослободе свију грађанских дужности или да нам даду сва права”.
Kолико је племенитих умова неправедно протерано из историје и заборављено јер су биле жене… Те храбре, самосвојне Српкиње, морале да се супротставе породици, чаршији, краљевима и министрима - да би добиле право да се образују и раде. У Србији жене нису имале право на основну школу до 40-их година 19. века, а за високо образовање избориле су се почетком 20. века.
Својом неустрашивошћу постале су симболи најдубљег хуманизма и човекољубља и ову трибину посвећујемо сећању на њих, њихов рад, храброст, посвећену борбу, жртву и велике успехе које су оствариле и тако мењале своју, али и наше судбине данас. Стекле су за нас наше право гласа, слободу кретања, путовања, образовања, запошљавања, наслеђивања имовине…
Јер, Оне су мењале Србију и модернизовале српско друштво.
 
Улаз је слободан.
Добро дошли!


 

 

Повезани садржај