На летњој сцени варошке Ранчићеве куће у Гроцкој, заштићеног културног добра Србије, наступио је познати домаћи састав Ethno Jazz Orchestra (EJO). Догађај је уприличен у оквиру музичког програма „Музичка башта“ Центра за културу Гроцка, док је у галеријском простору публику дочекала самостална изложба „Хармонија књиге“ Данијеле Парацки, реномиране примењене уметнице.
Након топле уводне речи директорке установе Зорице Атић, која је представила госте и поздравила публику, састав се представио у оквиру манифестације „Дани европске баштине“ изванредном изведбом обрада традиционалних песама Балкана као и ауторским нумерама.
ЕЈО је бенд чију музику највише описује музика света (World Music), инспирисана џезом, афричком музиком и музиком Балкана. Овај бенд многи памте и по наступу на прошлогодишњој Беовизији са нумером „Траг“, а овом приликом су свирали нумере са свог првог албума „Птица“ који је недавно објавио ПГП РТС.
Публици су припремили и специјално изненађење, нумеру Тупан-ми-тупа коју по први пут јавно изводе. Јесењом баштом Ранчићеве куће, пред старим бунаром, чуле су се обраде мелодија „Расти расти мој зелени боре“, „Прелеташе птице ластавице“, „Вупрем Очи“, али и изванредни инструментали и ауторске песме попут „Десет дана“ и „Долазим“.
Бенд који чини седам чланова је занимљив спој музичара различитих генерација, које обједињује љубав према извођачкој музици, али и спој традиције од севера до југа Србије, будући да чланови долазе из Суботице, Руме, Чачка и Косовске Митровице.
ЕЈО су Милица Добрић – вокал и пратећи вокали, Наташа Пејчић – вокал и пратећи вокали, Стеван Милијановић – клавијатуре, Александар Јован Kрстић – флаута, кавал, пратећи вокали, Арманд Месарош – бас гитара, Алекса Милијановић – бубњеви, перкусије, гитара и бас гитара, Александар Алемпијевић – перкусије.
Реализацију „Музичке баште“ Центра за културу Гроцка подржали су Министарство културе и информисања, Секретаријат за културу града Београда, као и Општина Гроцка.
Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.
Текст и фото: Зорица Атић, историчар уметности-кустос.
