„Од српског варошког дома до југословенског гламура“ - Променада Гроцком сунчане суботе 2. октобра у оквиру манифестације „Дани европске баштине“, обухватила је неке од знаменитих места и културних добара који далеко превазилазе локални карактер ове лепе вароши крај Дунава.
Након окупљања тачно у подне у гостољубивој топлини Ранчићеве куће, српског варошког дома и седишту Центра за културу Гроцка, домаћички тандем у саставу директорке установе Зорице Атић, историчарке уметности, и Смиљане Попов, ауторке и уреднице ТВ серијала „Београд за почетнике”, дочарао је публици лепоту поднебља, баштине и трајања.
Јер је Гроцка, уз живописне пејзаже с погледом на реку, једнако чувена и по знаменитим људима и културној баштини.
Уз обиље историјских занимљивости, прича о културним добрима Гроцке потпуно је у духу велике европске манифестације која слави културно наслеђе и чува га од заборава - Ранчићева кућа, Легат др Александра Костића, Грочанска чаршија, споменик Илији Гарашанину – јединствен у Србији, скулптура Грочанке девојке, Ресторан „Виногради“... и многе друге занимљивости чекају на вас, драга публико.
Знатижељни посетиоци упознали су се са варошким начином живота с почетка 19. века и карактеристичним народним градитељством по мери човека, коме сведочи времешна Ранчићева кућа у варошком сокаку с погледом на Дунав. У Ранчићевој кући се може видети и актуелна изложба „ХармониЈА = књиге“ Данијеле Парацки, а селекција радова ове реномиране графичке дизајнерке бави се изузетно вредном културном баштином наше земље и обележава јубилеј од 25 година преданог рада...
Нешто даље, пружа се Чаршија, део некадашњег Цариградског друма и срце грочанске вароши, чувена амбијентална целина од великог значаја за Србију. У рангу је Kосанчићевог венца и старог језгра Земуна, и има највише сачуваних старих српских кућа - заштићених споменика културе у читавом Београду.
Негујући културу сећања, крај бисте Илије Гарашанина и потом у Легату др Александра Костића променада је зачињена дирљивом причом о знаменитим Грочанима и Београђанима попут Илије Гарашанина, проф. др Александра Костића и проф. др Смиље Костић-Јоксић, који су својим деловањем омогућили напредак и развој Србије – и такође оставили неизбрисив траг у Гроцкој. Ресторан „Виногради“ је у старој Југославији био стециште уметничке елите и страних делегација, а својим панорамама привлачио је бројне посетиоце и излетнике, почев од југословенског председника Тита, и заслужио комплимент да има „поглед лепши него са Месеца“...
Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.
Текст: Зорица Атић, историчар уметности-кустос.
