У уводној речи каталога изложбе ЈА БАШ ЛИЧНО ауторка наводи:

Прво што ми пада на памет када желим да објасним назив изложбе, су још два наслова. Нешто као цртање као вид самопомоћи и аутопортрет моје душе. Изложба се састоји из три дела који су наизглед различити, а заправо су јако повезани. Настали су у протекле две године као последица мојих осећања и мисли, почев од сасвим дечјих цртежа медведа који се брије, па до једног сасвим интимног обраћања као што су радови са Дивљом Бундевицом. Карактеристични за први део – ШУМУ је придодавање људских особина животињама и то оних углавном добрих, као стална људска потреба да добро победи, а све то као одраз детета које још увек живи снажно у мени. То дете је весело, наивно и срећно, шета шумом, замишља веверице како испијају чај у подне, дивље вепрове као раздрагане певаче и медведе као брзе поштаре. Има безброј прича у глави. И док само шета шумом руком додирује дрвеће, дубоко удише мирисе шуме и живи у свакој од тих прича.

ДИВЉА БУНДЕВИЦА са друге стране настала за време полицијског часа у време ковида, продукт је једне унутрашње борбе, потребе за слободом – широм и већом и стварних могућности. Изолација као и већини и мени доноси једно преиспитивање свих сегмената живота, претреса и тумба приоритете, поставља гласно она питања која су до тада изговарана тек шапатом. Многе ствари које су се чиниле јако битним су обесмишљене. Цртеж ту долази као вид терапије, један цртеж = три сеансе код психотерапута, зато цртеж као самопомоћ. Док цртам ја се осећам добро – увек.

Трећи део су ДЕВОЈКЕ ЗАТВОРЕНИХ ОЧИЈУ, оне су свет осећаја истог оног детета које руком додирује дрвеће у шуми и жене која преиспитује свој живот затворених очију, јер оно што гледа није споља већ је унутар ње.

Сви делови = ЈА БАШ ЛИЧНО.

Биљана Михајловић (1978) рођена је у Београду. Дипломирала је графички дизајн 2015. године на Академији техничких струковних студија – Београдска политехника, где је тренутно на мастер студијама. Члан је Удружења уметника и дизајнера примењене уметности Србије (УЛУПУДС), а од 2021. има статус самосталног уметника. Аутор је више од 1000 дечјих илустрација које су објавили домаћи и инострани издавачи (ИП Боок, Чаробна књига, Креативни центар, Одисеја, Фреска, Клетт). Књиге и дечје књиге са њеним илустрацијама објављене су у Сједињеним Америчким Државама, Израелу и Јапану. Дизајнирала је и илустровала књиге за међународне компаније и домаћа предузећа („Онефам“, ЈП „Национални парк Тара“, WWФ Адриа – Србија). Осим илустрацијама за децу, бави се графичким дизајном и фотографијом. Иза себе има осам самосталних и преко 50 групних изложби. Добитница је више награда и признања: Плакета Златног пера на 51. Златном перу Београда – 16. међународном бијеналу илустрације. Награда издавачке куће „Креативни центар“ на Међународном 50. бијеналу илустрације, Златно перо за илустрацију 2019. Награда УЛУПУДС-а за ликовну и графичку опрему књиге на Београдском сајму књига 2019. и Специјално признање за појединачну илустрацију на 2. међународном фестивалу илустрације БоокИЛЛ Фест, 2018. Живи и ради у Београду.

Ранчићева кућа у Гроцкој је споменик културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Кућа располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.