Поштовани/e,

Недовољно позната и увек интригирајућа прича - ОНЕ СУ МЕЊАЛЕ СРБИЈУ - посвећена култури сећања на минуле догађаје, племените и херојске жене Србије, назив је трибине „Београда за почетнике” која ће бити одржана у среду 3. марта, у великој сали Градске општине Гроцка, у сусрет Међународном дану жена.

Организатори догађаја су Центар за културу Гроцка, Градска општина Гроцка, Савет за родну равноправност и Комисија за родну равноправност ГО Гроцка, у сарадњи са „Београдом за почетнике”, а гошћа је Смиљана Попов, новинарка, ауторка и уредница серијала „Београд за почетнике” и „Србија за почетнике”, која ће на себи својствен начин, живом речју и сликом повести публику у незаборавну причу. Модераторка скупа је Зорица Атић, историчарка уметности, директорка Центра за културу Гроцка.

Оне су  Драга Димитријевић Дејановић, Kатарина Миловук, Драга Љочић, Исидора Секулић, Надежда Петровић, Јелисавета Начић, Марија Мага Магазиновић, Даница Јовановић, Kсенија Атанасијевић, Смиља Костић Јоксић и многе друге, оне су својом неустрашивошћу постале симболи хуманизма и човекољубља, и њима у част биће одржана трибина „Београда за почетнике” у Општини Гроцка, под називом ОНЕ СУ МЕЊАЛЕ СРБИЈУ.

- Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе и за приче о себи. Међутим, ми смо хероји у војној ватри, а жене у хладној свакидашњици, ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом, ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином (Јован Дучић).

Говорићемо о Драги Димитријевић Дејановић, српској друштвено-културној активисткињи, учитељици, глумици и песникињи која се прва јавно залагала на право Српкиње да се образује и ради, Kатарини Миловук, правој хероини борбе за женска права, особи која је трчала далеко испред свог времена и била прва у многим стварима, Драги Љочић, првој српској лекарки, Надежди Петровић, сликарки и жени званој Храброст, Исидори Секулић, првој жени академику у историји Србије, којој чаршија никад није опростила што је била толико образована (и забога остала „баба девојка” и „уседелица”), Јелисавети Начић, првој жени архитекти у Србији (али и једној од првих у Европи), Марији Маги Магазиновић, првој српској новинарки и жени која је донела модеран балет у Србију, Даници Јовановић, српској сликарки која је припадала генерацији српских модерниста, који су уметничко школовање започели почетком 20. века, а њихов креативни успон су прекинули Балкански и Први светски рат и коју је аустроугарска војска стрељала због њеног родољубља на почетку Великог рата, Смиљи Костић-Јоксић, научници која је за допринос вакцинацији против туберкулозе одликована Легијом части, као и о Kсенији Атанасијевић, првој жени доктору наука у Србији, најпознатијој српској филозофкињи која је била и прва жена изабрана за доценткињу на Универзитету у Београду. Етнолог др Тихомир Ђорђевић јој је те 1924. године пожелео добродошлицу у патријархални професорски лоби: „Честитам колегинице. Добродошли у пакао”.

Положај жене у српском друштву у првој половини 20. века можда најсликовитије описују речи Kатарине Миловук која је 1900. писала директно краљу Александру Обреновићу са захтевом да женама дозволи да гласају. И други пут је одбијена.

„У закону стоји да право гласа има сваки српски грађанин који плаћа толико и толико порезе. Ја сматрам да смо и ми грађани иако смо женског пола, и ја сам тражила или да нас ослободе свију грађанских дужности или да нам даду сва права”.

Kолико је племенитих умова неправедно протерано из историје и заборављено јер су биле жене… Те храбре, самосвојне Српкиње, морале да се супротставе породици, чаршији, краљевима и министрима - да би добиле право да се образују и раде. У Србији жене нису имале право на основну школу до 40-их година 19. века, а за високо образовање избориле су се почетком 20. века. Својом неустрашивошћу постале су симболи најдубљег хуманизма и човекољубља и ову трибину посвећујемо сећању на њих, њихов рад, храброст, посвећену борбу, жртву и велике успехе које су оствариле и тако мењале своју, али и наше судбине данас. Стекле су за нас наше право гласа, слободу кретања, путовања, образовања, запошљавања, наслеђивања имовине…

Јер Оне су мењале Србију и модернизовале српско друштво.   

Улаз је слободан. Добро дошли!

Најаве се могу прочитати на:

Информативни портал MediaSfera

Информативни портал Dan u Beogradu

Беоинфо вести на званичном сајту Града Београда beograd.rs

Онлајн издање дневног листа ДАНАС 

Онлајн бизнис магазин Пословна жена

Информативни портал Nova.rs

Информативни портал Моја Србија