Часопис „Национална географијa“ преноси:„Oд српског варошког дома до југословенског гламура“

02. октобар 2021.

 

У оквиру манифестације „Дани европске баштине, одржаће се променада знаменитим местима и културним добрима Гроцке „Од српског варошког дома до југословенског гламура, у суботу 2. октобра у 12h. 

Након окупљања у гостољубивој топлини Ранчићеве куће, српском варошком дому и седишту Центра за културу Гроцка, домаћички тандем у саставу Зорица Атић, историчарка уметности-кустос, и Смиљана Попов, ауторка и уредница ТВ серијала „Београд за почетнике, дочараће публици да је Гроцка, сем по живописним пејзажима под воћњацима и виноградима с погледом на реку, једнако чувена и по знаменитим местима и вредним културним добрима.

Уз обиље историјских занимљивости, прича о културним добрима Гроцке потпуно је у духу велике европске манифестације која слави културно наслеђе и чува га од заборава - Ранчићева кућа, Легат др Александра Костића, Грочанска чаршија, споменик Илији Гарашанину – јединствен у Србији, скулптура Грочанке девојке... и многе друге занимљивости.

Знатижељни посетиоци упознаће се са варошким начином живота с почетка 19. века и карактеристичним народним градитељством по мери човека, коме сведочи времешна Ранчићева кућа у варошком сокаку с погледом на Дунав. Нешто даље, пружа се Чаршија, део некадашњег Цариградског друма и срце грочанске вароши, чувена амбијентална целина од великог значаја за Србију. У рангу је Косанчићевог венца и старог језгра Земуна, и има највише сачуваних старих српских кућа - заштићених споменика културе у читавом Београду.

Негујући културу сећања, крај бисте Илије Гарашанина и потом у Легату др Александра Костића променада је зачињена дирљивом причом о знаменитим Грочанима и Београђанима попут Илије Гарашанина, проф. др Александра Костића и проф. др Смиље Костић-Јоксић, који су својим деловањем омогућили напредак и развој Србије – и такође оставили неизбрисив траг у Гроцкој. Ресторан "Виногради" је у старој Југославији био стециште уметничке елите и страних делегација, а својим панорамама привлачио је бројне посетиоце и излетнике, почев од југословенског председника Тита, и заслужио комплимент да "има поглед лепши него са месеца".

 


Репортажа се у целости може прочитати на порталу часописа NATIONAL GEOGRAPHIC .

 

Повезани садржај