Дневни лист ПОЛИТИКА доноси вест: Заоставштина др Александра Костића биће дигитализована

24. мај 2022.

 

ПОЛИТИКА у рубрици Београд у понедељак 23. маја доноси дивну вест: Заоставштина др Александра Костића биће дигитализована, а посао је преузео човек истог имена, презимена и средњег имена – академик и управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију Српске академије наука и уметности.

 
Био је један је од првих професора и декана Медицинског факултета, оснивач Института за хистологију и ембриологију, Ветеринарског факултета, пасионирани љубитељ фотографије, археологије, носилац Легије части, композитор, поета – др Александар Ђ. Костић (1893–1983). Иза њега је остала богата задужбина сачувана у Легату смештеном у рустичној кући у Грочанској чаршији, амбијенталној целини. Да би све ово било спасено од заборава, Српска академија наука и уметности (САНУ) одлучила је да се заоставштина чувеног др Александра Костића дигитализује.

Али како то обично бива, испреплету се чудним стицајем околности судбине и људи. Посао дигитализације преузео је човек истог имена, презимена и средњег имена академик Александар Ђ. Костић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију Српске академије наука и уметности. Академик Костић је пре неколико дана са стручним консултантом за дигитализацију Браниславом Војновићем и професорком Нелом Пушкаш са Института за хистологију и ембриологију Медицинског факултета Универзитета у Београду посетио Центар за културу Гроцка, Ранчићеву кућу и Легат др Александра Костића у Гроцкој где их је дочекала Зорица Атић, кустоскиња и директорка установе културе општине Гроцка.

Да живот креира занимљиве заплете, показала је и ова посета јер се испоставило да је академик Костић, тада декан, потписао диплому Зорице Атић стечену на Одсеку историје уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, а она коју деценију касније кустоски радила на заоставштини и формирању легата научника Александра Ђ. Костића у Гроцкој.

– Изгледа да се све поклопило како треба и да ће бити остварен циљ посете, а то је да ће заоставштина бити дигитализована и трајно збринута. Такође, у наредном периоду ће у Ранчићевој кући, у оквиру плодоносне сарадње са професорком Нелом Пушкаш и Институтом за хистологију и ембриологију, бити приређена изложба посвећена Александру Костићу, оснивачу ове институције, која и носи његово име. Ове године се такође обележава јубилеј 100 година од првог предавања из хистологије које је Александар Костић одржао првој генерацији уписаних студената медицине и тиме почетка наставе хистологије на Медицинском факултету, тако да је за Београд и Србију ово важна година културе сећања и подсећања на једну значајну и прегалачку личност, којој се отаџбина одужила заборавом – рекла је Атићева.

Професор др Александар Костић био је свестрана личност чије је деловање оставило дубок траг у области медицинских наука, али и у култури 20. векa. У Дубочају у Гроцкој приликом градње куће 1932. године открио је археолошко налазиште и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки материјал.

Легат је 1978. године поклонио општини Гроцка, а он је потом изложен у Ранчићевој кући под називом Завичајни музеј Гроцке (1982). Одатле је повучен због неодржавања и урушавања објекта. На иницијативу Зорице Атић и подршку општине после више година покренут је обиман истраживачки рад, тако да је Легат од 2018. године поново доступан јавности. Рад на сталној поставци реализовао je стручни тим: Зорица Атић, археолози Драгана Стојић и др Милош Спасић, кустоси Музеја града Београда, и археолог Раде Милић из Центра за урбани развој.

Пужеви из Панонског мора

У Легату др Александра Костића у Библиотеци „Илија Гарашанин” у Грочанској чаршији и данас се чувају предмети из праисторије које је он открио. Ту су вилица давнашњег „рођака” коња стара око шест милиона година, делови рунастог мамута, пећинског медведа и дивље свиње који су живели 20.000 година пре нове ере, пужеви из Панонског мора који су „пливали” пре 14 милиона година, остаци римске виле рустике и некрополе настале између другог и трећег века нове ере… Овде се налази и његов дрвени сандук са грађом за први Медицински речник, камен темељац медицинске терминологије у Срба, који је пренео преко гудура Албаније. Познат је и као „први српски сексолог” јер се као хистолог и педагог бавио питањима полног живота човека и залагао за увођење сексуалног образовања у школство, а у Легату је изложен његов рукопис „Основи медицинске сексологије”. Он и његова супруга проф. др Смиља Костић-Јоксић, чувени педијатар, били су добитници Легије части у тренутку када је на свету постојао још само један брачни пар одликован овом медаљом – Марија и Пјер Кири.

 

Повезани садржај