Изложба слика и цртежа „Природа, мој микрокосмос“ ауторке Светлане Јовановић у галерији Ранчићеве куће инспирисана је природом као неисцрпним, увек новим, свежим полазиштем за најразличитија уметничка истраживања. Свет дугогодишњег ауторкиног интересовања је микро-свет травки, цветова, класја, бусења, распукле земље, капљица росе... Ауторка наводи:

- У овој серији цртежа и слика бележим зелену из природе: траве, пољане, крошње у цвату, мирисне ливаде... Од питоме, влажне, сочне, водене до размазане, љуте и опоре зелене. Зелена боја - боја јутарње росе, травнатих предала, цврчака, младог жита, првих изданака, детелине, пашњака, брда, пролећне кише. Боја Земљине кугле. Зелена је и боја клијања, пупљења, раста, цветања, сазревања, али и умирања. Боја живота.

Поред зелене, која доминира, у овом циклусу радова и умбра у дебелим текстурама коре земље заузима своје место. Земља - мајка, хранитељка, родиља, податна и родна, тешка али сочна, бременита плодовима, мирисна, и распукла, сликана је смеђим тоновима сиене и печене умбре. Црна од чађи и угљена доминира на цртежима биљака, листова и гранчица, бусенима траве. Црна, оштра и тешка а моћна и танана у ношењу линије. Црна, кроз коју осећамо блискост фосилних остатака угљенисаног макро пејсажа Земљине коре.

 

мр ум. Светлана Јовановић је рођена у Шапцу. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2003. године, где је и магистрирала на Интердисциплинарним последипломским студијама (група за Вишемедијску уметност), код проф. Чедомира Васића и проф. Владана Радовановића. Остварила је двадесет самосталних изложби широм Србије (Београд, Врање, Лозница, Шабац, Кикинда, Лазаревац, Рума, Зрењанин...). Излагала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Учесница је многих ликовних колонија од којих издваја: Мишарску ликовну колонију, Колонију Шабачке гимназије, Пожаревачку ликовну колонију, „Власина 2020“ и Ликовну колонију у Гроцкој. Радови јој се налазе у приватним колекцијама у земљи и иностранству. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 2004. године. Током 2017. године остварила је учешће на резиденцијалном уметничком бораваку Cite des Arts, Париз, Француска. Добитница је две награде, то су: Годишња награда Удружења ликовних уметника Шапца (2002) и Награда „Игор Белохлавек“, Октобарски салон Шабац (2003). Професор је на предмету Цртање и сликање у средњој уметничкој школи „Техноарт Београд“. Живи и ствара у Београду.

 

*Ранчићева кућа у Гроцкој са љупком галеријом је аутентичан излагачки простор у коме је свака поставка непоновљиво другачија. Oбјекат је споменик културе од великог значаја за нашу земљу и традиционални варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства, грађена од природних материјала, бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Варошка кућа, у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и негованом, пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.