Гроцка на Дунаву

Гроцка на Дунаву  - Место где је све почело.
Предлог излетничког обиласка културне баштине и занимљивости општине Гроцка.

 

Посетите Гроцку на Дунаву, територију на којој је прве више миленијума никла прва европска цивилизација - чувена винчанска култура. Ова београдска општина удаљена од центра Београда свега 25км с разлогом у савремено доба носи назив "Мала Калифорнија". Гроцка је омиљена дестинација надомак Београда за љубитеље реке и природе. Гроцка је општина са најстаријим споменицима културе и ансамблом веома значајних споменика и локалитета. На самој обали Дунава у Винчи и Гроцкој налазе се ресторани и сплавови где се уз повољне цене и квалитетну услугу може гастрономски употпунити посета лепој варошици.  

Маршрута: Археолошко налазиште у Винчи, амбијентална целина „Грочанска чаршија“, Легат др Александра Костића и Ранчићева кућа у Гроцкој, Касно римска гробница у Брестовику, манастир Рајиновац у Бегаљици, видиковац ресторана „Виногради“ на Агином брду у Гроцкој, Коњички клуб „Urban Cowboy“ у Гроцкој, Органска Винарија „Плавинци“ и Огледно добро „Радмиловац“ у Винчи.

  

*Археолошко налазиште „Бело брдо“ у Винчи   

Уз стручно вођење кустоса Музеја града Београда, археолога Драгана Јанковића, излетници ће се упознати са настанком прве европске цивилизације са седиштем у Винчи и заштићеним локалитетом од изузетног значаја за Републику Србију.  Археолошки локалитет „Бело брдо“ своје име је добио по светлој боји лесне терасе на којој се налази, на самој десној обали Дунава. Винча је један од најзначајнијих неолитских локалитета, а  пронађени остаци представљају највећу праисторијску насеобину у Србији  и прву европску цивилизацију која је трајала преко хиљаду година. У наталоженим праслојевима нађено је оруђе, посуђе и предмете свакодневне намене, чувене винчанске антропоморфне и зооморфне фигурине, накит и безброј других налаза. Постоји могућност куповине сувенира са мотивима винчанских фигурина.

Контакт: кустос Драган Јанковић 060 5005187, Музеј града Београда

 

* Грочанска чаршија

Главна улица у Гроцкој је сведочанство једног времена и значајно достигнуће народног неимарства, данас заштићена просторна културно-историјска целина од великог значаја за РС. Одувек главна улица, уједно је и најстарија улица у Гроцкој, а према свом значају, „Грочанска чаршија” у рангу је Косанчићевог венца у Београду и старог језгра Земуна. Значајнији сачувани објекти у оквиру заштићене амбијенталне целине су Апостоловићева кућа из средине 18. века, Нишлићева кућа и Савића механа с почетка 19. века, као и визуелно доминантна црква Св. Тројице, подигнута 1883. године на темељима старијег сакралног објекта из 1828. године, грађеног подршком кнеза Милоша Обреновића.  Улаз у „Грочанску чаршију“ обележава и споменик Илији Гарашанину, чувеном државнику и знаменитом Грочанину, рад вајара Николе Коке Јанковића.

 

*Легат др Александра Костића  у Гроцкој

Легат др Александра Костића, свестраног  научника и првог српског сексолога, изложен је у галерији библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, у срцу старе вароши и заштићеној амбијенталној целини Грочанска чаршија.  Стална поставка обухвата археолошке и палеонтолошке налазе са терена Гроцке, уз личне предмете који су поклон професоровог сина Војислава Вокија Костића, познатог композитора и гастронома. 
Др Костић је градећи летњиковац у Дубочају 1932. године открио богат археолошки локалитет и иницирао његово проучавање. Своје налазе је 1978. године оставио Гроцкој „као подстицај за даља истраживања“, а збирка из некадашњег „Завичајног музеја Гроцке“ у Ранчићевој кући је након више деценија  заборава поново пред очима јавности.
Проф. др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је један од оснивача, првих професора и декан (1936–1939) Медицинског факултета у Београду – оснивач Института за хистологију и ембриологију, Ветеринарског и Фармацеутског факултета, и аутор бројних уџбеника. Француски председник га је 1940. године одликовао Легијом части због доприноса науци. Данашњи Институт за хистологију и ембриологију у Београду носи име „Александар Ђ. Костић”, као и две улице – једна у срцу престонице, друга крај летњиковца у Гроцкој.

Контакт: Центар за културу Гроцка 011 8502321, кустос Зорица Атић 064 6473750

 

*Ранчићева кућа  у Гроцкој

Ранчићева кућа у Гроцкој бележи више од два века трајања и око три деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Име је добила по породици Ранчић којој је готово два века припадала. Грађена од материјала са поднебља без иједног ексера, широких стреха, са дрвеним доксатом и кровом од ћерамиде, драгоцен је примерак очуваног народног неимарства. Кућа је заштићена као културно добро од великог значаја 1966. године и „домаћин“ је установи Центар за културу општине Гроцка од 2006. године. Постоји могућност куповине брошура о Гроцкој, сувенира и разгледница Гроцке.

Контакт: Центар за културу Гроцка 011 8502321, кустос Зорица Атић 064 6473750 

 

*Касно римска гробница у Брестовику

Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова. Сем по живописним пејзажима под воћњацима и виноградима, Брестовик је чувен по Касно-римској гробници из III века, једном од најдрагоценијих споменика у Србији из античког периода, очуваној у тој мери да у њу може да се уђе. Налази се на приватном имању, непосредно испод хришћанског гробља. И дан-данас се у њој могу видети фреске, а приликом ископавања су пронађене камене скулптуре и три зидане гробне конструкције. Припадала је властелинској римској породици која је у III веку на терену Брестовика имала имање са вилом рустиком. Гробница се повезује и са именима великохришћанских мученика, према веровању да су у њој сахрањене мошти светитеља Ермила и Статоника. Касно-римска гробница има статус културног добра од великог значаја за Републику Србију.

 

*Манастир Рајиновац у Бегаљици

Манастир Рајиновац са црквом „Рођења Пресвете Богородице“ налази се на 30 km од Београда, у насељу Бегаљица општине Гроцка. Прво писано помињање манастира Св. Рајко датира још из 16. века. Легенда каже да је некад давно у Бегаљици служио момак по имену Раја, кога су убили и опљачкали газдини синови. Да би окајао грехе своје деце, газда је подигао малу дрвену цркву - у народу се говорило да је цркву подигао Рајин новац, те се она отуд и данас зове Рајиновац.
Извор крај којег је Раја убијен постоји и данас, и верује се да има исцелитељске моћи. Манастир је надалеко чувен и по икони Пресвете Богородице Рајиновачке која, како се верује, помаже многима да добију потомство. Манастир је активан и у њему живе монахиње. Овде постоји могућност куповине разгледница, бројаница и манастирског сувенир-програма.

 

*Виногради” - чувени ресторан са изузетним погледом

Ресторан „Виногради“ на Агином брду у Гроцкој који је у старој Југославији био стециште уметничке елите и страних делегација, а својим панорамама и понудом привлачи бројне посетиоце и излетнике. И листа гостију сведочи о важности грочанских „Винограда“. Почев од  југословенског председника Тита, овде су се окупљали званичници европских земаља, амбасадори, глумци попут Софије Лорен, књижевници, уметници... Јединствен амбијент ресторана био је и сценографија за култне серије и филмове са доајенима домаће сцене. Панорама по којој је ресторан чувен обухвата засаде винограда по којима носи назив, ток реке Дунав и питоме речне аде, брежуљке и кровове Гроцке, а поглед допире до Панчева и Фрушке горе, смедеревске тврђаве, вршачких винограда и румунских Карпата. Остале су забележене речи космонаута Нила Амстронга како је „одавде лепши поглед него са Месеца“. Ресторан је смештен на брду изнад саме „Грочанске чаршије”, а од центра Београда удаљен је 25км. Познат је и по заштићеном археолошком локалитету „Агино брдо“ на које непосредно гледа.

Контакт: Ресторан „Виногради”

 

*Коњички клуб Urban Cowboy“ у Гроцкој

У Коњичком клубу госте дочекује домаћин Ненад Паунић. Коњички клуб „Урбан каубој” у Гроцкој је прича о дугогодишњој љубави и страсти према коњима, које стара грочанска фамилија Паунић гаји деценијама. Данашњи Коњички клуб породице Паунић отворен је за све љубитеље коњичког спорта и јахања. Са својих 10 до 12 коња и три фијакера, радо је виђен учесник на манифестацијама и свечаностима, али се првенствено усмерио на вестерн јахање, уз обавезан одлазак у природу.

Контакт: власник Ненад Паунић 061 1746317

 

*Органска Винарија „Плавинци“  

Некада давно, путници који су у зору пловили узводно Дунавом, након две зелене аде код Гроцке угледали би са леве стране брежуљке посуте виноградима који су се на јутарњем сунцу пресијавали у индиго-плавој боји. Ова посебна нијанса је долазила не од плавог Дунава, већ од плавог камена којим су се тада виногради прскали. Ти виногради су у XX веку уступили место кајсијама, бресквама, трешњама и јабукама, а понајвише викендицама нове средње класе Београђана. Али, назив Плавинци и нешто мало винограда који се огледају у реци Дунав су остали. Kоришћењем традиционалних метода и најновијих научних сазнања, Органска винарија „Плавинци“ производи квалитетно вино са географским пореклом - без икаквих штетних додатака, без прскања, ђубрења и обраде тла. Грожђе од кога се праве вина Плавинци је серификовано као органско, а у винарији се прате препоруке европског покрета за производњу природног вина.

Контакт: Органска винарија  „Плавинци“

 

*Огледно добро Пољопривредног факултета ,,Радмиловац“

Огледно добро је јединица Пољопривредног факултета Универзитета у Београду која у сарадњи са општином Гроцка, на чијој се територији налази, промовише терене ,,Грочанског виногорја“. Радмиловац поседује старе, аутохтоне сорте воћа и располаже јединственим колекционим засадима јабуке, брескве, кајсије, трешње, вишње и винове лозе. Огледно добро има и изванредне садржаје за породични туризам: Центар за рибарство и примењену хидробиологију „Мали Дунав“ који садржи малу водену ботаничку башту, аласку колибу – музеј рибарства, острво еволуције, а од недавно и Село праисторијског рибара, које приказује живот крај реке у доба неолита (лепенску, старчевачку и винчанску културу становања). Призоре употпуњују локвањи, барске птице, корњаче, мини-зоо врт и брижљиво негован амбијент.  

Контакт: ЦЕФАХ Мали Дунав 011 8065877, проф. Зоран Марковић 063 8401993

 

*Спомен - костурница у Ритопеку

Комеморативни споменик са спомен-костурницом подигнут је у Ритопеку 1946. године. Посвећен је палим борцима савезничке Црвене армије и борцима Народно ослободилачке војске који су у II светском рату погинули у биткама за ослобођење Ритопека и Београда. Према својим обележјима и намени, јединствен је на територији читаве Србије и као такав је уписано културно добро - споменик културе. Пројекат споменика урадио је архитекта Момчило Белобрк, а рељефе архитекта Бранко Крстић. Споменик је осмишљен као наглашена вертикала на узвишењу покрај Дунава, укупне висине 12 м, како би могао да се сагледава и са веће удаљености. Висина споменика симболизује 12 дугих дана током октобра месеца 1944. године током којих су вођене крваве борбе за ослобођење од окупатора на овом подручју. Посмртни остаци припадника Црвене армије из Спомен-костурнице у Ритопеку премештени су на Гробље ослободилаца Београда, где се и данас налазе.

У шуми Петроњак насеља Дражањ налази се још једно спомен-обележје народно-ослободилачким борбама у II светском рату. Споменик обележава место првог организованог народног отпора, на коме је у септембру месецу 1941. године тек формирана Смедеревско-грочанска чета Космајског партизанског одреда започела оружану борбу са окупатором.