Ранчићева кућа

Ранчићева кућа у Гроцкој бележи више од два века трајања и око три деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Име је добила по породици Ранчић којој је готово два века припадала. Грађена од материјала са поднебља без иједног ексера, широких стреха, са дрвеним доксатом и кровом од ћерамиде, драгоцен је примерак очуваног народног неимарства. Кућа је заштићена као културно добро од великог значаја 1966. године и „домаћин“ је установи Центар за културу општине Гроцка од 2006. године. Постоји могућност куповине брошура о Гроцкој, сувенира и разгледница Гроцке.

Ранчићева кућа је стара варошка кућа косовско-моравског стила с почетка 19. века, заштићена од стране  Завода за заштиту споменика културе града Београда као споменик културе од великог значаја за Републику Србију.  Својим архитектонским, конструктивним и ликовним обележјима, као и квалитетом и обрадом материјала, представља једну од највреднијих кућа не само на подручју Гроцке, него и београдске околине уопште. Ранчићева кућа располаже великом баштом парковског типа која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном (за форме у простору отпорне на атмосфералије).

Ранчићева кућа је, сем по лепоти народног неимарства, позната и по некадашњем Завичајном музеју Гроцка професора др Александра Костића (оснивача Института за хистологију и ембриологију) који је у Ранчићевој кући отворен 1982. године. Музеј је поседовао завидну археолошку збирку. Збирка и Легат др Александра Костића су након више од две деценије заборава 2018. године изложени у галерији библиотеке "Илија Гарашанин" у Гроцкој.

О Ранчићевој кући и сталној поставци Легата се стара Центар за културу Гроцка, а кустос је Зорица Атић, дипл. историчар уметности.