Дневни лист ТЕЛЕГРАФ у онлајн издању најављује: Самостална изложба скулптура „Она“ вајарке Владиславе Крстић биће представљена у среду, 24. априла 2024. године од 19 часова у Ранчићевој кући, галерији Центра за културу Гроцка. Изложбу ће отворити др Оливер Томић, историчар уметности.

Приликом отварања изложбе наступају дивни млади музичари, ученици ОМШ „Невена Поповић“ из Гроцке, а затим и специјални гости изложбе, прекаљени џезери...!

Специјални гости: Милош Крстић - клавир, Matt Schiff - гитара, Сава Рамјанац - контрабас.

Улаз је слободан, добро нам дошли!

- Изложбена поставка „Она“ Владиславе Крстић у галерији Ранчићеве куће представиће скулптуре у пуној пластици, рељефе и радове од жице у којима се ауторка бави класичном и увек актуелном темом: женом. Радови су изведени различитим материјалима попут гипса, метала, дрвета, којима се осим женске лепоте истиче и њена комплексност и многостраност, јер Она је носилац живота, истовремено снажна и крхка, разговорљива и замишљена, опипљива и неухватљива, инспирација без које овај свет не би био овакав какав јесте...

У уводној речи каталога др Оливер Томић наводи: Изложбе слика су дводимензионални свет који посматрамо споља, из треће димензије, за разлику од изложби скулптура, у које смо позвани да физички уђемо, да изнутра гледамо, да унутра дишемо, размишљамо и међусобно разговарамо. Таква је и „Она“, београдске вајарке Владиславе Крстић. То је жива целина, у којој се крећемо између гипса, дрвета, црвене и беле теракоте, златне, зелене и црне бронзе и месинга, од златног до плавог. Богатство материјала и боја, комбиновано са широким распоном димензија, од минијатура, преко средњег акта до натприродне величине, све то сачињава један универзум, који позива посматрача да га темељно истражи. Он је складан, а ипак пун контраста, или пре антиномија, од споја (или сукоба) конкретног и апстрактног до хроматског сучељавања у спектру између белог и црног...

Владислава Крстић је дипломирала на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2007. године у класи професора Славољуба Цаје Радојчића и специјализирала 2010. године у класи професора Николе Вукосављевића. До сада је остварила осам самосталних изложби, и учествовала на више од сто тридесет групних изложби и уметничких пројеката у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Сједињеним Америчким Државама, Северној Македонији, Великој Британији, Холандији, Аргентини, Бразилу, Шпанији, Турској и Индији. Добитница је више стипендија, као и девет награда међу којима су: Велика награда на групној изложби УЛУС-а „Следећих 100 година УЛУС-а у обновљеном павиљону Цвијета Зузорић“, УП „Цвијета Зузорић“, Београд (2019); Награда за најбољи рад у категорији СКУЛПТУРА У КАМЕНУ, 5. Међународна изложба „Камен у архитектури и уметности“, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд (2018); Награда Златно длето, Пролећна изложба УЛУС-а, УП „Цвијета Зузорић“, Београд (2008) итд. Радови јој се налазе у више јавних и приватних колекција у земљи и иностранству. Представљена је у три публикације: у Сједињеним Америчким Државама, Италији/Украјини/Чешкој и Србији. Аутор је бисте професора Милана Недељковића постављене у јавном простору Астрономске опсерваторије у Београду. Члан је УЛУС-а, и у статусу је самосталног уметника.

Ранчићева кућа у Гроцкој је аутентичан простор у коме је свака поставка непоновљиво другачија. Oбјекат је споменик културе од великог значаја за нашу земљу и традиционални варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Ова варошка кућа, у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и негованом, пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.

Најаве електронских медија и портала:

- Информативни портал ТЕЛЕГРАФ