Изложбу је отворио новинар Драган Павловић, а о Ранчићевој кући и раду уметнице говорила је директорка установе Зорица Атић, историчарка уметности. Изложба декоративних тањира својим мотивима „отвара“ пролеће у Ранчићевој кући, а позната примењена уметница, неоптерећено уживајући у занатско-уметничким процесима и неочекиваним стваралачким исходима, излаже ручно обликоване тањире слажући плоче различитих боја и врста глина, сукобљавајући ребрасте рељефе и глатке површине, које након сушења и печења осликава. Комаде који су попуцали током процеса израде уметница не одбацује, већ примењује знања и вештине конзервације и рестаурације, преобликујући их у нова и непоновљива остварења.

 

- Велики је изазов лепота сликања и обликовања декоративних керамичких тањира. То је компликован технички и технолошки процес, креативни процес је узбудљив и бескрајно стваралачки. Увек радим нове креације и никада није могуће поправити и поновити исти тањир... Као професионални рестауратор користим и технику лажне рестаурације као што су спајање различитих комада, различитих глина и намерних пуцања. Старе рестаурације, пре употребе модерних лепкова, користиле су жицу за спајање фрагмената... И ја сам у томе пронашла лепоту, примењујући разноврсне поступке у својим креацијама, наводи уметница.

 

Приликом отварања изложбе, наступили су ученици ОМШ „Невена Поповић“ у Гроцкој, и то Софија Јовић, Маша Михајловић, Јована Милић, Павле Петровић, клавир, и Маша Здравковић, вокал -српско традиционално певање.

 

Мр Љубинка Буба Ђурђевић (1947) рођена је у Београду. Дипломирала је 1972. године на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду, одсек керамика. Магистрирала је на рестаурацији порцелана. Члан је УЛУПУДС-а. Радила је две деценије у Народном музеју у Београду као рестауратор неолитске керамике, средњовековног стакла, порцелана, као и на изради музејских реплика. Године 1995. одлази у САД, да би се у Лос Анђелесу бавила рестаураторским пословима антиквитета. У својој уметничкој каријери приредила је више самосталних и учествовала на бројним групним изложбама. Учесница је сликарских ликовних колонија и симпозијумa Смотре уметности „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу. Добитница је више награда од којих се издвајају: диплома Мајског салона, откупне награде 22. Октобарског салона и Музеја примењених уметности, као и награда 15. фестивалa стваралаштва старијих „Златно доба“. Живи и ствара у Гроцкој.

 

Ранчићева кућа у Гроцкој у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, такође је и споменик културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Кућа располаже специфичним галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.