Изложбa „Коегзистенција скулптуре и слике“ у галерији Ранчићеве куће представља радове истакнутих аутора, брата и сестре.

Уметнике је поздравио председник општине Гроцка, др Саша Чапрић, док су о раду цењених уметника и изложеним делима надахнуто говориле истакнуте историчарке уметности и ликовне критичарке, Оливера Вукотић и Мирјана Бајић.

 

Директорка установе и кустос Зорица Атић, публици је сликовито приближила значај Ранчићеве куће и несвакидашњег галеријског амбијента и угођаја Гроцке:

- Ранчићева кућа, културно добро Србије и скулптурално обликован простор изразите ликовности поникле из традиције, галеријска је сцена на којој се несвакидашње сусрећу скулптура и слика, истакла је.

 

У каталогу изложбе о делу Вукашина Миловића може се прочитати ауторски текст Оливере Вукотић, историчарке уметности:

- Вукашин Миловић се лишава лаке читљивости и кроз сублимирану духовност и естетику долази до свеукупног ефекта. У тродимензионалним формама овог вајара сирова снага и ескпресивност материјала избијају у први план, за разлику од рељефa где доминирају контемплативност и деликатна егзекуција. Идући од конкретног и асоцијативног, он у најновијим радовима долази до категорије апстрактног, до беспредметности и потпуног одсуства нарације...

Вукашин Миловић у споменику културе излаже тродимензионалне скулпторалне форме обликоване у металу, у којима успоставља суптилну везу између тежине материјала и прозрачног ткања линеарног рељефа, структуре материје и духовности. Уметникова сестра, сликарка Драгана Миловић, користи за изражавање геометријске облике и њихове односе, уводећи у слику трећу димензију и ритам. Интервенишући бојом и сенком, ликовно повезује духовност византијске традиције и творевине урбане модерности.

 

Приликом свечаног догађаја, у медитеранској атмосфери летње грочанске вечери, на летњој сцени наступили су ученици ОМШ „Невена Поповић“ у Гроцкој, и то Никола Пешић, Максим Радосављевић и Андрија Стојилковић, хармоника.