Диван-времеплов кроз историју Србије одржан је у суботу 3. октобра у старој вароши крај Дунава, у оквиру манифестације „Дани европске баштине“. Након окупљања уз кафу и ванилице у гостољубивој топлини Ранчићеве куће, уследипа је шетња корзоом, кроз варошку историју Гроцке и Србије, а одазвали јој су се Београђани из свих општина, укључујући и мештане Гроцке.

Домаћички тандем Зорица Атић, историчарка уметности-кустос и Смиљана Попов, ауторка и уредница ТВ серијала "Београд за почетнике" вешто су и надахнуто провеле публику кроз варошки времеплов и потом Грочанску чаршију и Легат др Александра Костића.

Ускоро је постало јасно да је Гроцка, сем по живописним и зеленим пејзажима крај реке под воћњацима и виноградима, једнако чувена и по изузетно вредним културним добрима, који илуструју догађаје из давнина, и чувају их од заборава.

Знатижељни посетиоци упознали су се са варошким начином живота с почетка 19. века и карактеристичним народним градитељством по мери човека, које сликовито дочарава у варошком сокаку с погледом на Дунав времешна Ранчићева кућа, данас седиште Центра за културу Гроцка. Нешто даље, пружа се Чаршија и уједно срце грочанске вароши, чувена амбијентална целина од великог значаја за Србију. У рангу је Kосанчићевог венца и старог језгра Земуна, и има највише сачуваних старих српских кућа - заштићених споменика културе у читавом Београду.

Негујући културу сећања, крај бисте Илије Гарашанина и у Легату др Костића диван-шетња је зачињена културном сећања и причом о знаменитим Грочанима и Београђанима попут Илије Гарашанина, др Александра Костића и др Смиље Костић-Јоксић, који су својим деловањем омогућили напредак и развој Србије – и оставили неизбрисив траг у Гроцкој.

Уз обиље историјских детаља и занимљивости, прича о културним добрима Гроцке од великог значаја за Србију је у духу велике европске манифестације која слави културно наслеђе и његов значај, оживела је и спојила некад и сад, продубљујући везу са мудрошћу, традицијом и вештинама које су обликовале наше окружење.