Јединствен у Београду и читавој Србији, чувени антички маузолеј сe нимало случајно налази на територији општине Гроцка, с погледом на моћни Дунав - богати Римљанин је знао где треба подићи имање и саградити летњиковац...

Саговорници сјајној Смиљани Попов, били су у среду 31. августа археолог Раде Милић из Центра за урбани развој, и историчарка уметности Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

 

Античку гробницу у Брестовику је крајем 19. века пронашао на свом имању домаћин Вукашин Милосављевић док је садио шљивик, и то на најнеочекиванији и нимало пријатан начин - упао је у њу копајући простор за садницу.

Те исте 1895. године прва и темељна истраживања гробнице праћена белешкама и цртежима, како начела струке и налажу, спровео је Михаило Валтровић, оснивач Српског археолошког друштва и управник Народног музеја, а 1905. године спроведени су и први конзерваторски радови. Године 1964. извршени су радови на конзервацији и реконструкцији и гробница је доведена у стање у којем је данас видимо.

 

"Римска гробница у Брестовику из 3. века наше ере, са више одаја и остацима фреско-сликарства, редак је и јединствен споменик културе не само за подручје града Београда, већ и територију целе Србије", наводи Јован Секулић, историчар уметности, оснивач и први директор градског Завода за заштиту споменика културе (Саопштења, свеска 1, Завод за заштиту споменика културе, Београд 1966).