Двадесетих и тридесетих година 20. века сликар Петар Добровић живи и ради на релацији Београд – Париз. Године 1940. се повлачи на Хвар, где слика пејзаже, а 1941. са породицом се враћа у Србију и склања се у – ГРОЦКУ.
На слици: Мотив из Гроцке, 1941.

- Хтео бих да упозорим да се не мењају само концепти. Гледање је резултат културе и мењањем културе мењају се и наша чула, речи су уметника.

„Пре свега је Добровић: колорист. Колорист у венецијанском смислу. Њему Свемир гори, њему се све ствари састоје из боје. Са Добровићем ћемо се опет вратити једном добром и правом изразу сликарском: боји. [...] Имамо Добровића, који ће говорити у боји реч по реч све што ће из нас измамити живот.“

Милош Црњански