Ова слика је посластица за љубитеље документоване историје и културе сећања, наравно, посебно значајна за старогрочане, великогрочане, Грочане, и све оне који се с поносом осећају овдашњим и домаћим. Јер, ова варош датира од пре много векова.
У прилогу је акварел "Грочанске чаршије", односно грочанске вароши, са мостом преко наше локалне речице, и то из око 1880. године. Старији Грочани и дан-данас када крећу у центар Гроцке, кажу једноставно - "идем у варош".

У другој половини 19. века још увек није било фотографије. Али, зато постоје цртежи и скице, који су имали за циљ да што верније пренесу, и што је још важније, забележе изглед неког амбијента.
Аутор акварела је Стојан Николић (1859–1882), српски сликар који је занат учио код чувеног Стевана-Стеве Тодоровића. Пошто је ученик био даровит, Тодоровић га је често ангажовао при својим већим наруџбинама, а око 1880. године користио је његове способности и археолог Михаило Валтровић, тадашњи управник Народног музеја, коме је Стојан Николић помагао при цртању и копирању старина.
Акварел се налази у Галерији Матице српске у Новом Саду.

текст: Зорица Атић