Приликом свечаности отварања, говорили су: Зорица Атић, кустос и директорка установе, која је представила Ранчићеву кућу и повезаност Гроцке са др Александром Костићем и легатом који баштини, проф. др Нела Пушкаш, ауторка изложбе, ближе објаснивши настанак изложбе и свој посвећени рад на фотографској заоставштини проф. Костића, као и др Милица Лабудовић Боровић, редовни професор на катедри за Хистологију и ембриологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, која је топлим речима и свечано отворила догађај. Наступио је и млади пијаниста Ведран Бранковића из Гроцке, на присутне оставивши снажан утисак својом виртуозношћу.

Посетиоци изложбе су потом обишли и Легат др Александра Костића у Грочанској чаршији, сталну музејску поставку посвећену професору који је многе деценије живота провео у Гроцкој, и тиме заокружили утисак о личности и делу чувеног научника, професора Костића.

 

Изложбом „Поглед кроз окулар“, која је почетком године представљена јавности у Галерији науке и технике САНУ, обележава се сто година од објављивања Микрофотографског атласа нормалне хистологије.

Аутор атласа је Александар Ђ. Костић, један од првих професора Медицинског факултета у Београду и декан у три мандата. Професор Костић је основао Катедру за хистологију и ембриологију, био први лекар на нашим просторима који се бавио сексологијом, аутор вишејезичног Медицинског речника, пијаниста, композитор, писац, песник, археолог, а поред свих интеровања и активности, био је и пионир медицинске фотографије и филма у Србији. Године 1924. основао је и Фотографско одељење при самом Институту, а 1928. и Београдски фото-клуб и урадио на хиљаде фотoграфских снимака најразличитијих мотива и тема.

У то време, почетком ХХ века, када су цртежи били главно средство приказивања хистолошких препарата, а фотографија тек почињала да се примењује у биомедицинским наукама, објављивање атласа са око 150 оригиналних фотографија ткива и органа представљало је изузетан научни и технички подвиг, вредан пажње и данас. Био је то први хистолошки атлас намењен студентима и прво штампано ауторско издање једног професора новооснованог Медицинског факултета у Београду.

На изложби ће, поред оригиналног Микрофотографског атласа нормалне хистологије из 1925. године, бити приказани испитни албуми са микрофотографијама, оригинални хистолошки препарати из периода Костићевог рада, микроскоп и опрема за израду хистолошких препарата, као и дијапозитиви који се и данас чувају на Институту.

 

Ауторка изложбе: др Нела Пушкаш, редовни професор на Катедри за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Београду. Њен педагошки и истраживачки рад у области неуронаука, у последњих неколико година допуњен је и истраживањима у области историје медицине. Главни повод за то било је управо недавно откриће богате фотографске заоставштине професора Александра Костића у простору Института за хистологију и ембриологију у Београду. На њену иницијативу успостављена је сарадња и урађена дигитализација пронађене заоставштине у Аудиовизуелном архиву и Центру за дигитализацију САНУ. Дигитализовани материјал проф. Нела Пушкаш је први пут представила јавности 2022. године, у оквиру изложбе „Тајне из заборављене архиве“.

Потом је, у сарадњи са Зорицом Атић, историчарком уметности, ауторком и кустоскињом Легата др Александра Костића у Гроцкој, приредила изложбу „Скице из живота породице Костић“, 2023. године. Изложба „Поглед кроз окулар“ трећа је у низу, којом др Нела Пушкаш наставља промоцију богате фотографске заоставштине Александра Костића.

 

Легат др Александра Костића у Гроцкој: Општина Гроцка баштини поклон-заоставштину породице Костић и чува културу сећања на проф. др Александра Костића, који је у старој вароши радо и често боравио у свом летњиковцу с погледом на Дунав. Стална поставка „Легат др Александра Костића“, о којој се стара Центар за културу Гроцка, обухвата изванредне артефакте - вредне археолошке и палеонтолошке налазе, рукописе, цртеже, породичне фотографије... као и личне предмете професора Костића и његове супруге Смиље Костић-Јоксић.

 

Галерија Ранчићева кућа: Галеријски простор Центра за културу Гроцка налази се у оригиналном амбијенту Ранчићеве куће, варошке куће с почетка 19. века. Објекат ужива заштиту надлежног Завода за заштиту споменика културе града Београда као споменик културе/народног неимарства од великог значаја за Републику Србију.