Поставка у амбијенту заштићеног споменика културе која такође памти многе животне и друштвене промене, представља својеврсну ретроспективу, која публици дочарава визуелни пресек уметничког рада настајалог током три деценије. Изложбучини више десетина радова - слика, цртежа и икона, који су се временом тематски, технички и стилски мењали, а чије су константе снажан колорит, наклоност aуторке ка природи и истрајавање у уметности упркос свим променама и токовима - спољним и унутрашњим.

 

Изложбу је отворила Зорица Атић, историчарка уметности и директорка установе, нагласивши да су многи радови инспирацију пронашли, између осталог, и у препознатљивим пејзажима Гроцке крај Дунава, где је уметница одабрала да живи и ствара.

Ауторка је о свом раду навела да изложба има и скривену ноту, не обраћа се само љубитељима уметности, већ се окреће и самом уметнику, попут огледала које га приморава на самосагледавање, објективност, интроспекцију, анализу ... И да резултат није битан, већ истрајавање у уметности. Креативност ствара један сигуран свет, недотакнут спољним, у који се стваралац увек може склонити, унутар њега се изразити, излечити и на крају, самопотврдити.

 

Приликом отварања изложбе наступио је млади пијаниста Ведран Бранковић, ученик 4. разреда основне школе „Илија Гарашанин“ у Гроцкој и музичке школе „Даворин Јенко“, који је присутне задивио својом виртуозношћу у извођењу дела Аренског, Хајдна, Шопена....

 

Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.