Секција за хистологију и ембриологију Српског лекарског друштва „Проф. др Александар Ђ. Костић“ која окупља хистологе са института широм Србије, предвођена председником секције проф. др Душаном Лалошевићем, посетила је у петак 18. октобра Гроцку трагом чувеног научника по коме носи назив.

Посетиоце је дочекала Зорица Атић, кустос и директор Центра за културу Гроцка, а посета старој вароши крај Дунава подразумевала је обилазак Ранчићеве куће са бистом др Александра Костића, и музејске збирке – Легата др Александра Костића у Грочанској чаршији о коме се стара Центар за културу. Након обиласка одржан је састанак секције Српског лекарског друштва у скупштинској сали ове општине.

Хистолози су са великим занимањем и нескривеним одушевљењем погледали музеолошку поставку у Гроцкој, а показали су једнако много интересовања и за причу о животу свестране породице Костић у летњиковцу у Дубочају. 

Примарни део изложене збирке, вредне палеонтолошке и археолошке предмете, професор Костић је прикупљао на своме имању у Дубочају, које је данас заштићени археолошки локалитет. Збирку је завештао општини Гроцка као „подстицај за даља истраживања“. Након његове смрти, син Војислав Воки Костић, чувени композитор, писац и гастроном, предаје на чување и очеве личне предмете, рукописе, део библиотеке, чиме легат постаје заокружена целина. Међу предметима се налази и дрвени сандук у коме је млади Костић, добровољац у Првом светском рату носио рукопис свог будућег медицинског речника – како хистолози кажу, „заветни ковчег“ медицинских наука у Србији.

Заоставштина др Костића је први пут изложена 1982. у Ранчићевој кући, али је повучена из поставке због насталих неадекватних услова за чување. Залагањем Центра за културу и општине Гроцка, у сарадњи са Музејом града Београда, након више од две деценије поново је изложена 2018. године у галерији библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој.

Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) остаће упамћен као један од великих српских полихистора, људи неуморног прегалаштва и ренесансних склоности. Један је од првих професора и декан Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета, као и Фармацеутског одсека Медицинског факултета. На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Председник Француске је професора Костића 1940. године због доприноса науци одликовао Легијом части, а 1952. и његову супругу, педијатра проф. др Смиљу Костић-Јоксић. Уз богат научни и педагошки рад, др Костић је аутор бројних уџбеника и књига („Основи нормалне хистологије“, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар” и др.). Данашњи Институт за хистологију и ембриологију у Београду носи име „Александар Ђ. Костић”, као и две улице – једна се налази у Гроцкој, а друга је у срцу престонице.