Јунак ове приче је парадигма свестраности: бриљантан научник, уметник, просветитељ, тј. ренесансни човек ког је Србија заборавила. Оснивач Медицинског, Ветеринарског, Фармацеутског факултета, први српски сексолог, оснивач београдског фото-клуба, пионир медицинског научног филма који је снимао прве српске филмове у историји, археолог, оснивач Хистолошког института који је први српски Медицински речник (који се и данас користи) писао у гудурама Албаније и рововима као добровољац у Првом светском рату.

Остао је укаљан нечувеном историјском неправдом на које је био поносан, али читавог жиота живео са "непреболним болом у души" како је говорио - два пута је избачен са Медицинског факуктета,чији је био оснивач - 1941. јер је одбио да потпише "Апел српском народу" који позива на сарадњу са окупатором и 1952. јер је критиковао комунистичку партијску подобност.
Није доживео да се љага са његовог имена спере, рехабилитован је тек 2001. године, неколико деценија након што је умро.

(2. епизода) 
- Данас знамо његовог много познатијег сина, композитора и гастронома Вокија Kостића, док је лик и дело великог научника и хуманисте Александра Kостића Србија готово заборавила. Нова епизода "Београда за почетнике" ауторке Смиљане Попов открива чудновату судбину српског Леонарда да Винчија - др Александра Костића и његову везу са Гроцком.