У суботу, 18. марта ученици Средње школе у Гроцкој кренули су пут Петроварадина, Сремских Карловаца и Крушедола у организацији Градске општине Гроцка.
За око 200 ученика треће и четврте године у пратњи својих професора и представника Центра за културу, општина Гроцка је обезбедила аутобусе, туристичке водиче и прави пролећни излет одабраном културно-историјском маршрутом.

Прва тачка нашег пута, тврђава Петроварадин, изграђена је крајем 18. века као линија одбране европских земаља од турске најезде, а будући да до очекиваних продора турских освајача није ни дошло, остала је као „промашена инвестиција“ Аустро-Угарских власти, нетакнута лепотица Србији у наслеђе, која је данас туристички бисер Новог Сада.
И непоновљиво аутентична сцена за актуелни фестивал Еxит.

Сремски Карловци, мала барокна варош у Војводини, данас је сведочанство некадашњег центра културе, уметности и просветитељства. Занимљива је паралела Карловаца са Гроцком, будући да имају исти број становника (8-10 хиљада), обе спадају у варошице, обе су чувене по виноградима, и обе познате по својим архитектонским лепотама из 18. и 19. века.
Најзначајнији период у историји Карловаца започео је доласком митрополита Павла Ненадовића, 1749. године. Он је отворио штампарију, подигао Саборну цркву и проширио и украсио двор. Карловци се могу похвалити митрополијом, најстаријом гимназијом и још много чиме – зато смо и отишли да се подсетимо српског просветитељства и прошетамо малим а прелепим тргом.

Последња дестинација данашњег излета био је манастир Крушедол, који „из прве руке“ сведочи о српској историји, народу који га је градио, и историјским личностима које се за њега везују. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему – Бранковића. Саграђен је почетком 16. века, а у њему су сахрањени породица Ђорђа Бранковића, два патријарха Српске православне цркве и краљ Милан Обреновић.

Излет су употпунили позитивни утисци о нашим ђацима средњошколцима, који су драги, ведри и занимљиви, уз пријатно друштво професора из Средње школе и директора Селимира Радосављевића који је такође кренуо са својим школарцима на излет.

Треба обићи своју земљу да би је упознали, разумели и још више волели и чували – и сагледали место у коме живимо.
Након излета, веома је упечатљив утисак да живимо у прелепом месту крај Дунава, које након свих радова последњих година поприма обличје какво и заслужује својом старином и значајем.
Уз још мало улагања и наше личне бриге и пажње, својој деци остављамо на чување прави бисер крај Дунава.