Гроцку су трагом Касно-римске гробнице у Брестовику посетили стручњаци из Археолошког института, Института ИМС, Технолошког факултета у Новом Саду и Завода за заштиту споменика културе града Београда, у саставу археолога, архитекти, геолога, хемичара и инжењера материјала, како би снимили стање на терену и прикупили узорке материјала за потребне анализе.

Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова. Сем по живописним пејзажима под воћњацима и виноградима, Брестовик је чувен по античкој гробници, једном од најдрагоценијих споменика из античког периода у Србији, очуваној у тој мери да у њу може да се уђе. Припадала је властелинској римској породици. И данас је доступна посетиоцима, као споменик културе од великог значаја за Републику Србију.

Гробница у Брестовику је одабрана као један од најрепрезентативнијих споменика римског периода у Србији, која ће овом тиму дати драгоцене податке о технологији израде римског малтера, као и употреби материјала у римском периоду. Узорци историјских материјала потребни су за реализацију научно-истраживачког пројекта под акронимом MoDeCo2000, који у оквиру програма Промис финансира Фонд за науку Републике Србије, у области науке о конзервацији. Резултати ће такође дати важне прилоге номинационом досијеу за УНЕСКОВУ Листу светске баштине „Границе Римског царства – Дунавски Лимес у Србији“, који тренутно израђују Археолошки институт и Републички завод за заштиту споменика културе, након чега би и Касно-римска гробница у Брестовику требала да носи знак УНЕСКА.

Анализе претходе планираним радовима на конзервацији архитектуре и сликарства Касно римске гробнице у Брестовику, које спроводе градски Завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт, уз подршку Министарства културе и информисања РС и ГО Гроцка, а истраживања ће донети нове смернице ка употреби материјала у конзервацији у Србији, а посебно римских споменика на дунавском Лимесу.

Овом приликом је констатовано да је део дивље гробљанске депоније изнад Касно-римске гробнице очишћен, док се наставак радова на рашчишћавању и потом санацији гробнице у сарадњи са ГО Гроцка очекује у најскоријем периоду.

Такође, уочено је да се повећао број уљаних свећа и хришћанских реликвија у гробници, као и да су на каменом надрвратку и довратницима урезани и обојени симболи у виду крста, затечени су значајни трагови чађи и нова оштећења, што све, на жалост, девастира овај драгоцени споменик културе из паганског периода. Као што знамо, у протеклих пар година се јавило веровање да су у гробници сахрањена тела хришћанских великомученика Ермила и Стратоника, међутим бројни археолошки налази, као и прецизнија тумачења навода из житија, не дају основа за ове тврдње, напротив. Без сваке сумње је у питању пагански маузолеј, и то монументална породична гробница са три гробна места неког значајног римског властелина из доба антике.

У пратњи представника Центра за културу Гроцка, стручна посета је обухватила и Ранчићеву кућу у Гроцкој, где су стручњаци с помном пажњом проучили каменове из Брестовика у лапидаријуму баште, затим Грочанску чаршију, амбијенталну целину где је поред народног неимарства, пажњу привукао занимљив зид цркве Св. Тројице са уграђеним каменовима из прохујалих епоха, и наравно, „Легат др Александра Костића“ општине Гроцка, чија поставка илуструје богата археолошка налазишта у окружењу.

Гроцка је оцењена као изузетно лепа, шармантна и интересантна варош.