- Кажу да је Беч једина метропола у свету која у оквиру града поседује економски значајне винограде, који се простиру на преко 700 хектара површине, међутим, вино је непосредно повезано и с начином живота у Београду, а бројни историјски извори наводе да су до Првог светског рата велики делови српске престонице били покривени виноградима, укључујући и сам центар града, тј. јужне падине Неимара. Београд је један од свега неколико главних градова Европе који на својој територији имају значајне винограде. На основу података из 2012. године, у рејону Београд има чак 1130 хектара винограда, распоређених у преко 4500 газдинстава! - пише Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка, а за часопис ЕЛЕВАТЕ Аир Сербиа у септембарском издању.

Чувени винородни „Београдски рејон“ простире се на јужном залеђу река Саве и Дунав и обухвата падине планина Авала и Космај, као и део територије града Смедерева. Чине га пет родних виногорја, а то су грочанско, смедеревско, дубонско, авалско-космајско и лазаревачко.
Природни фактори који омогућавају одговарајућу микро-климу и виноградарство су ниске планине Авала (506м) и Космај (626м), као и река Дунав која утиче на раније сазревање грожђа. Дуж сунчаних падина ствара се ефекат „два сунца“, а током зиме водена површина ублажава нагла колебања температуре и опасност од мраза.
Највеће површине под београдским виноградима се налазе у воћној општини Гроцка, која се простире дуж неколико десетина километара дунавске обале. На свега 25 километара од Теразија и центра престонице, налази се Гроцка, која је, кажу, име добила по грожђу, а постоји као варош још од 16. века. Воћна Гроцка, или, како је још зову, Српска Калифорнија, данас је синоним и за сочне и слатке плодове трешње, брескве, кајсије и јагоде.
Најбоља реклама за воће на београдским тезгама јесте да су плодови које меркате дошли из - Гроцке.

текст: Зорица Атић
фото: Зорица Атић, Стефан Милојевић, Кристина Радосављевић