Струка се нада што скоријој реконструкцији овог јединственог споменика са ретким примерима римског сликарства.

Мошти светитеља не крије, нити су пронађене, али се о томе распредају бројне легенде, које доприносе популарности овог културно-историјског места.

 

Вукашин Милосављевић копао је рупе за шљиве у свом воћњаку у Брестовику недалеко од Гроцке 1895. године. У једном тренутку, ашов је запео за нешто. И тако је, потпуно случајно, Вукашин ископао комад историје.

 

За оно што је у први мах личило на повећи камен, испоставило се да је свод древне грађевине. Даљим ископавањем пронађени су и зидови грађевине коју ће народ из Брестовика назвати Вукашинова црква.

Данас је Брестовик сеоско насеље у општини Гроцка које броји нешто више од 1.000 становника. Већини је познато по воћарству, док само мали број људи зна шта је заправо Вукашин открио те давне 1895. године.

Убрзо пошто је Вукашин открио мистериозну грађевину, обавештен је Народни музеј и у септембру 1895. почела су археолошка ископавања која је предводио кустос Народног музеја Михајло Валтровић. А њему је одмах било јасно да, да би разумели одакле ова грађевина на тлу Србије, мора да се врати далеко у прошлост, у време Старог Рима.

Римска држава је на простор Балкана почела да се шири крајем III века пре нове ере, када је повела ратове против Илира и Античких Македонаца. Одиграла су се три римско-илирска и три римско-македонска рата у периоду од 229. до 168. године пре нове ере. Победама у овим ратовима Римљани су покорили Илире и Античке Македонце, њихове територије припојили моћној Римској држави и након тога отпочели ширење државе ка Дунаву и Панонској низији. Римска република прерасла је у Римско царство, а римски цар Октавијан покорио је остатак Балкана. Временом су на територији данашње Србије формиране провинције Горња Мезија, Панонија Секунда, Дарданија, Превалис и Дакија. Римљани су формирали војну границу - Дунавски лимес ради одбране царства од варварских напада, и направили пут Виа Милитарис - Војни пут којим су Сингидунум (Београд), долином Маргуса (Мораве), преко Наиса (Ниша) и Сердицае (данашње Софије) спојили са Константинопољом и Азијом.

Како Феликс Каниц, аустроугарски путописац, етнолог и археолог у свом делу “Србија, земља и становништво од римског периода до краја XIX века” наводи, на брестовичком брду налазио се каструм са више стражарских кула, бунар, насеље и - богато украшена гробница.

Археолошка ископавања урађена 1895. године, установила су да је реч о грађевини подигнутој крајем III или почетком IV века. Њом доминирају римски елементи архитектуре, као што су лук и свод, који се могу видети одмах на самом приласку. Гробница је зидана од истесаног камена, облутака и опеке, које везује кречни малтер. Једним делом је укопана у падину брега, са пролазом, тремом и средишњим делом са две бочне конхе и просторијом за сахрањивање где су се налазила три зидана саркофага. Унутрашњост је била украшена фрескама, киповима лавова, крилатих генија и једном људском фигуром. На своду доминирају облици попут круга и коцке, као и мотив цвета, док се на зидовима назиру правоугаони облици украшени мотивима лозе. Боје које су заступљене су бордо, плава и зелена осликане на белој позадини.

Гробницу је по свему судећи подигао богати Римљанин као место где ће након смрти почивати његова породица - он, супруга и једно дете. Српска православна црква са друге стране, верује да у гробници почивају мошти београдских првомученика Ермила и Стратоника, пострадалих 315. године. Њих је осудио на смрт мучењем и дављењем цар Лициније, а писци житија и на грчком и на латинском наводе да су у Дунав бачени испод Београдске тврђаве. По легенди, тела су им испливала низводно, а локални хришћани су их сахранили на брегу у озиданој гробници, што такође одговара локалитету у Брестовику.

Гробница данас носи статус Споменика културе од великог значаја и налази се у јако лошем стању јер је последња конзервација урађена пре више од 50 година. Струка се нада што скоријој реконструкцији овог јединственог споменика са ретким примерима римског сликарства.

 

Репортажа се може прочитати и на МОНДО порталу.