Сакрални опус Миомира Дедовића, који публика има прилике да види у изложбеном простору Ранчићеве куће у Гроцкој, резултат је вишедеценијске посвећености области црквене уметности са посебним акцентом на естетику тековина из раздобља Ренесансе Палеолога. Препознатљиви узори, које аутор умешно и на суптилан начин интерпретира, одају утисак дубљег проницања у бит црквене уметности:

- Избор светитеља представља праву похвалу традицији живописања и њеном ликовном и духовном садржају. Премда је реч о галеријским форматима изложених дела, Дедовићева склоност ка монументалном сликарству средњовековља уочљива је и даје посебну боју његовим радовима. Начелно умекшавање форме и сведени тонски слогови, са друге стране, указују на интимистички карактер приказаних светих ликова као исход личне побожности и сензибилитета. Дедовићево академско образовање актуализује се једино на нивоу визуелне културе док се поетика његових дела темељи на тежњама ка досезању препознатог естетског идеала у култном контексту. Дискретан али упоран и непоколебљив креативни и духовни ход Миомира Дедовића кроз свет свештених слика-икона своје коначно исходиште види у ономе што досеже у њиховој форми тј. лепоти, која ће спасити свет, наводи проф. Горан Јанићијевић у уводној речи каталога.

 

Миомир Дедовић (1961) дипломирао је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Зорана Петровићa. Учествовао је на бројним колективним изложбама као и осликавању неколико храмова СПЦ. Бави се сакралним сликарством више од 30 година и аутор је бројних радова из ове области, насталих на основу индивидуалних истраживања аутора као и за мисионарске потребе Српске православне цркве. Живи и ради у Панчеву.

 

***

Ранчићева кућа у Гроцкој је споменик културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Варошка кућа, у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и негованом, пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.