Приликом радова на реконструкцији и адаптације тада полурушевне Ранчићеве куће и земљаних радова у њеној башти, појавиле су се сумње да се ради о вишеслојном археолошком локалитету. А пошто су стручне службе већ биле на лицу места, отворена је археолошка сонда у дворишту,где су редом, као на торти, археолошки слојеви показали свој садржај. Били су то предмети из 19. и 20. века, затим турска керамика из периода 16-18. века, па онда претежно неглеђосана керамика 15. века, да би се поред разноврсних предмета свакодневне намене археолошко изненађење наставило са фрагментом винчанске фигурине и најдубљим слојем из раног неолита – старчевачким налазима! Археолози сматрају да су пронађени артефакти доказни материјал за праћење континуитета у развоју Гроцке још од почетка 15. века до данас.

Након завршетка Археолошке радионице којом руководе кустоси и археолози Музеја града Београда, др Милош Спасић и Драгана Стојић, део археолошког студијског материјала који се чува у депоу овог музеја биће изложен у Ранчићевој кући.