РАДИО БЕОГРАД 1: Шетња Грочанском чаршијом

14. јануар 2022.

 

У енциклопедијама се може прочитати да је чаршија део града, готово увек у самом средишту, који се у том облику и под тим називом највећим делом развио за време османлијске владавине на подручју Европе. Чаршија представља једну од најважнијих одлика османског града, она је економски центар, у ком се обавља већина привредних активности. (…)

Обично се одликује специфичном архитектуром који је чини препознатљивом у целокупном комплексу града, тако да одражава његов дух. Основни елементи чаршије су углавном храмови, дућани и чесма, али и хамами, зграде градске управе и други јавни објекти од већег значаја.

Према антропоморфолошкој подели града чувеног архитекте Душана Грабријана, чаршија има улогу душе или срца града.
Реч чаршија је у српски језик стигла из турског. Порекло води од персијског „чар-су" што се преводи као „четири тока" или „четири стране" и значи место окупљања људи са свих страна света. Попут многих других речи, и чаршија у нашем језику има пренесено значење.

Тако она означава и јавно мњење, мишљење свих људи о свему, доминантни став једне заједнице о некоме или нечему, дакле супротан стручном мишљењу и овековечен у синтагми „чаршијске приче", које нису обавезно биле тачне, али су и те како обавезивале. Као својеврсни апокрифи, прекорачивале су време свог настанка и неретко се помену уз остале изворе, узгред, до данашњих дана.

На само 25 километара од тог строгог центра и некадашње Београдске чаршије, оивичене улицама Кнез-Михајловом, Узун-Мирковом, Васином, Дубровачком (која се у горњем делу сада зове Краља Петра), налази се друга по важности чаршија у нашој земљи - према богатству здања и степену очуваности односно успешности у отрзању од протока времена.

То је Грочанска чаршија, заштићена као културно-историјска целина од великог значаја за нашу земљу и уписана у Централни регистар амбијенталних целина под редним бројем два, одмах иза поменуте Кнез-Михаилове улице у Београду, а испред чак и Скадарлије.

Тако малена Гроцка на обали Дунава, некад варошица, сада београдска општина, у доживљају већине само престоничко викенд-насеље и воћарска Мека, не престаје да изненађује посебно од када је велове са њене дуге, велике и славне прошлости почела да открива Грочанка, историчарка уметности и директорка Центра за културу Гроцка Зорица АТИЋ.

Од Ранчићеве куће на једном од златних брежуљака изнад Дунава, па варошким сокаком, па преко бучног Смедеревског, некада Цариградског, пута, Зорица Атић нас је повела до саме чаршије да би нам открила бисере народног градитељства и знамените Грочане од којих су неки најпре били - викендаши.

Забележиле - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

 

Емисија се може послушати на Радио Београду1: СНИМАК ЕМИСИЈЕ.

 

 

Емисија „Којекуда“ се може послушати у форми снимка  на порталу РТС-а .

 

Повезани садржај

14јануар2022
Јавни позив за street art уметнике и уметнице: Осликајте мурал изузетним женама Србије

Јавни позив за street art уметнике и уметнице: Осликајте мурал изузетним женама Србије

14 јануар 2022

Амбасада Холандије у сарадњи са Центром за Женске студије, Културним центром ГРАД и девет градова у Србији-међу којима је и београдска Општина Гроцка, реализује пројекат.