Археолошки диван са "Београдом за почетнике" у Гроцкој

23. мај 2022.

 

У негованој башти варошке Ранчићеве куће организован је напет археолошки диван у сарадњи са Смиљаном Попов, ауторком серијала „Београд за почетнике” којим је домаћин догађаја, Центар за културу Гроцка, затворио манифестацију „Музеји за 10“. Како је нагласила Зорица Атић, директорка установе, овогодишња тема „Моћ музеја“ истиче снагу музеја да сабирају, истражују и чувају културно благо, али и стварају занимљиве и савремене садржаја којима едукују и очаравају публику свих узраста, а установа културе Општине Гроцка то чини из времешног здања културног добра старог преко два века.

Гости дивана били су познати градски истраживачи Раде Милић, археолог из Центра за урбани развој, и Миодраг Симовић, антрополог. Једна од тема дотакла се чувене београдске мумије, коју је филантроп и мецена Хаџи Павле Риђички, племић од Скрибешћа, средином 19. века током путовања по Египту, купио у Луксору, „из родољубиве намере” купио због научних истраживања,„не за себе, него за српски народ” и поклонио Народном музеју. Мумија је до данас темељно истраживана, разноврсним савременим прецизним и неинванзивним методама, и дала бројне занимљиве детаље о ковчегу, начину сахрањивања и самом покојнику, а урађена је и 3Д реконструкција лица. Сви ови подаци омогућили су датовање у Птоломејски период, негде око 300. године п. н. е. Покојник је мушког пола, стар у тренутку смрти око 50 година, висине око 165 цм. Руке су му прекрштене на грудима, десна преко леве, нокти на рукама и ногама су позлаћени, а патио је од спондилозе...

Београд као древни град крије многе тајне, а до открића драгоцених и чудноватих експоната дошло се најчешће случајно. Да ли мистерију овог града и његову бурну историју можемо растумачити преко предмета који су пронађени дубоко испод плочника којима данашњи Београђани пролазе? Одговор је дефинитивно „да“.

Једна од интригантних београдских прича је необична вештачка пећина пронађена испод Победника, која је служила култу Митре, бога који се према миту родио из стене, а декорисана је иконама ручно исклесаним у стени. Мало је познато да је данашњи Дорћол био гробље античког Сингидунама, где је пронађена архитравна греда храма посвећеног античкој Хекати, богињи раскршћа и ноћи која симболизује подземни свет и смрт. Феномен раскршћа се јавља у многим културама, али траје и у савременом свету.

Сваки од ових открића представља траг за откривање дела београдске прошлости, а сви су међусобно увезани у бескрајно интригантно културно-историјско ткање. Археолошко откриће на Дорћолу посведочило је да су стари Римљани у срцу Сингидунума играли друштвене игре на таблама, са плочицама и коцкицама... Које су игре биле најпопуларније у антици – одговор имају археолози, а зна се и да су се кладили и играли у новац, робове, имање... За римске „мице“ најбоље бацање је симболизовао лик Венере на коцкици, уместо данашње шестице, а најгоре је пратио лик пса. Публика је сазнала да је реч „банкрот“ римског порекла (банка рота), али и да су стари Римљани били веома сујеверни, као и да су измислили брисање из сећање за оне који нису достојни памћења... То је задесило цара Макрина, чија је бронзана глава ипак ископана у једној њиви у Болечу, а данас се налази у Музеју града Београда. У занимљивом разговору дочекана је и ноћ, а публика је упијала приче из београдске прошлости.


Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.


 

Повезани садржај

18јануар2023
Изложба дечјих радова ЛИКОВНО ПУТОВАЊЕ 2022.

Изложба дечјих радова ЛИКОВНО ПУТОВАЊЕ 2022.

18 јануар 2023

Групна изложба дечјих радова „ЛИКОВНО ПУТОВАЊЕ 2022“, биће отворена у четвртак, 26. јануара у 18 часова у Ранчићевој кући, галерији Центра за културу Гроцка.