Онлајн диван „Београд за почетнике”:„МАМА ВИНЧА ЖИВОТ И СМРТ ПРАБЕОГРАЂАНИНА У KОЛЕВЦИ ЕВРОПЕ“

13. децембар 2021.

 

Онлајн диван „Београд за почетнике” у Ранчићевој кући
МАМА ВИНЧА
ЖИВОТ И СМРТ ПРАБЕОГРАЂАНИНА У KОЛЕВЦИ ЕВРОПЕ
- најновија истраживања -

Гост: др Мирослав Kочић, археолог и антрополог,
извршни менаџер капиталног пројекта „ВИНЧА“, Бело Брдо
Домаћица дивана: Смиљана Попов, новинарка и ауторка серијала „БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ”

Среда, 15.12.2021. у 20ч
Центар за културуГроцка, YouTube канал и ФБ страна:

https://www.youtube.com/watch?v=PSppvesj6hg

Нови онлајн-диван Београд за почетнике” директно из топлог варошког дома старе Ранчићеве куће, заштићеног културног добра у коме станује Центар за културу Гроцка, доноси најновије вести са последњих теренских ископавања винчанске културе, и то са више локалитета у Србији.

Будите са нама у среду, 15.12.2021. у 20ч, YouTube канал и ФБ страна Центар за културу Гроцка: онлајн-диван „Београд за почетнике” у епизоди: МАМА ВИНЧА – живот и смрт прабеограђанина у колевци европе – најновија истраживања.

Гост: др Мирослав Kочић, археолог, извршни менаџер капиталног пројекта „Винча“ Бело Брдо

Домаћица дивана: Смиљана Попов, новинарка, ауторка научно-популарног серијала „Београд за почетнике”, прве ТВ емисије у Србији која је „ушла“ у просветни систем.

Ма колико о иновативној, прогресивној винчанској цивилизацији сазнавали, читали, слушали, никада нам није доста... Јер упркос археолошким, антрополошким, мултидисциплинарним научним истраживањима која трају више од века – та колевка првог урбаног човека праисторијске Европе и даље је мистерија. Нека од кључних питања ове супериорне културе живљења каменог доба остају неразрешена и под дубоком тамом миленијума. Најновија истраживања о генијалним Винчанцима доноси директно са терена археолог Мирослав Kочић, који је докторирао на једном од најпрестижнијих светских универзитета за археологију – у Питсбургу, и руководи капиталним пројектом „Винча“ Бело Брдо, тамо где је рођена Мама Винча, мајка урбане Европе.

После више од века проучавања, научници и даље откривају фасцинантан свет средњег и позног неолита који мења наше уобичајене представе о Винчи. Мало је познато да је само на територији Србије (која је била срце винчанске цивилизације), ископано више од 600 насеља ове културе, у којој су цветали трговина, креативност и иновације, рађале се идеје и потпуно нова форма организације друштва, базирана на економској једнакости...

Сва револуционарност винчанске културе огледа се у нивоу сарадње, суживота и заједништва који су Винчанци успоставили... Око 5300. године п.н.е. појављују се насеља огромне површине, прави градови са више стотина кућа, улица, тргова. Та промена означава долазак нове блиставе фазе у развитку људских друштава – винчанске културе, прича др Мирослав Kочић. Испричаће нам и шта су ново научници открили, а шта их још увек збуњује: како су живели, јели, спавали, чега су се плашили древни Винчанци, који слове за претечу прве цивилизације у Европи.

Зато смо је од милоште прозвали МАМА ВИНЧА, јер је ово наше парче земље изнедрило прве урбане људе Европе, а Београд је пре 7.000 година имао први град у Европи, са две и по хиљаде становника на једном месту, и то на терену данашње општине Гроцка.

Али оно што је фасцинантно, јесте да се у Србији тренутно на више локација ископавају много веће метрополе од Винче!

Добро дошли онлајн, у среду 15. децембра у 20ч - YouTube канал и ФБ страна Центар за културу Гроцка.


 

Повезани садржај

14јануар2022
Јавни позив за street art уметнике и уметнице: Осликајте мурал изузетним женама Србије

Јавни позив за street art уметнике и уметнице: Осликајте мурал изузетним женама Србије

14 јануар 2022

Амбасада Холандије у сарадњи са Центром за Женске студије, Културним центром ГРАД и девет градова у Србији-међу којима је и београдска Општина Гроцка, реализује пројекат.

14јануар2022
РАДИО БЕОГРАД 1: Шетња Грочанском чаршијом

РАДИО БЕОГРАД 1: Шетња Грочанском чаршијом

14 јануар 2022

У енциклопедијама се може прочитати да је чаршија део града, готово увек у самом средишту, који се у том облику и под тим називом највећим делом развио.