Јесења „ЛИКОВНА ПУСТОЛОВИНА 2026“
03 септембар 2026Центар за културу Гроцка позива млађе основце на креативно ликовно путовање кроз свет уметности! Радионице ће се одржавати oд септембра до децембра 2026. године
Понедељак, 8. март у 19 часова, Центар за културу Гроцка – you tube канал и ФБ страна:
Онлајн-диван „Београд за почетнике” у знаменитој Ранчићевој кући, галерији и седишту Центра за културу Гроцка, у осмомартовској епизоди посвећен је једној од најодважнијих жена наше историје, првој у много чему.
Како је на прелазу векова текла „ЧУДЕСНА СУДБИНА ЈЕЛИСАВЕТЕ НАЧИЋ“, која је пројектовала неке од данашњих симбола престонице, била прва жена архитекта у Србији, и једна међу првима у Европи - у занимању „резервисаном“ за мушкарце, сазнајемо у понедељак, 8. марта у 19 часова, онлајн на you tube каналу и ФБ страни Центра за културу Гроцка, са Смиљаном Попов, новинарком, и гошћом Бојаном Ибрајтер Газибаром, историчарком уметности-конзерватором Завода за заштиту споменика културе Града Београда.
На Дан жена, који се широм света обележава 8. марта у спомен на борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца, причамо о Јелисавети Начић, првој Српкињи која је, у тренутку када је свега 7% жена у Србији писмено, у првој генерацији студената уписала и завршила архитектуру на београдској Великој школи.
Јелисавета Начић је пре једног века пројектовала неке од симбола Београда, крај којих свакодневно пролазимо: оставила је Београду прву модерну школу, прве стамбене зграде на Балкану, први Институт за туберкулозу у Србији, уређивала је Kалемегдан и Теразије као главни градски архитекта, први кога је Београд имао, пројектовала је цркве (што жене никада до тада нису радиле).
Реч је о првој жени која се запослила у државној служби (иако није служила војни рок, што је био услов), али и жени која је својим радом, индивидуалношћу и интегритетом била трн у оку патријархалној српској средини с краја 19. и почетка 20. века... Љубав свог живота упознала је у логору у Првом светском рату, и на тако страшном месту родила девојчицу. Београдска чаршија није гледала благонаклоно на љубав Српкиње и Албанца, иако су Луку Лукаја звали „Албанац који је волео Србе”. Волели су се до краја живота, али су их корени и у смрти раздвајали - она је сахрањена на православном, он на католичком гробљу.
Гошћа: Бојана Ибрајтер Газибара, историчарка уметности, Завод за заштиту споменика културе града Београда
Домаћица: Смиљана Попов, ауторка и уредница тв серијала „Београд за почетнике”
Понедељак, 8. март у 19 часова
Центар за културу Гроцка – you tube канал и фб страна
Организатори: Центар за културу Гроцка и „Београд за почетнике”
Техничка платформа: “OCOLO” студио за дигиталне технологије
Подршка: ГО Гроцка
Уместо у студију, овај иновативни концепт онлине дивана одржава се у Ранчићевој кући, заштићеном културном добру из 19. века, од великог значаја за нашу земљу, познатом по аутентичном амбијенту и топлини варошког дома српске куће из 19. века. Зато је Ранчићева кућа савршена позорница за дивањење узбудљивих прича из наше националне повести, а због епидемиолошке ситуације, прихваћен је формат онлине-дивана, док не буде безбедно да се приповедање настави и уживо са публиком у овом чаробном простору.
Добро дошли онлајн!

Фотографије и снимак догађаја:
Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.
Снимак дигиталне диван-трибине „ЧУДЕСНА СУДБИНА ЈЕЛИСАВЕТЕ НАЧИЋ“ можете погледати на youtube каналу Центра за културу Гроцка ОВДЕ.
Центар за културу Гроцка позива млађе основце на креативно ликовно путовање кроз свет уметности! Радионице ће се одржавати oд септембра до децембра 2026. године
Центар за културу Гроцка расписује конкурс за излагачку сезону 2027. године у Ранчићевој кући. Конкурс је отворен до 31. октобра 2026. године.
На летњој сцени Ранчићеве куће, у оквиру 12. Музичке баште Центра за културу Гроцка, наступио је кантаутор Игор Божанић са програмом SEVDAH NOIR SESSION.
У галерији Ранчићеве куће представљена је изложба слика „Чувари традиције“, која публици доноси радове уметника претходног, 27. сазива Ликовне колоније.