Знамените личности: Др Јован Јовановић доноси бехар у престоницу српског трешњарства

17. април 2020.

 

Раскошни бехар и трешњин цвет у Гроцкој, престоници српског трешњарства, „малој Калифорнији“ како је још зову, евоцира успомену на почетке савременог воћарства у Србији.

Трешњин цвет је предмет обожавања многих народа и култура, међу којима предњаче Кина и Јапан, за које је он симбол нежности и чистоте, пролећа и младости, али и пролазности, која велича тренутак садашњи.

Модерно српско воћарство почиње 20. веком и др Јованом Ј. Јовановићем, чувеним гинекологом, бечким ђаком. Био је један од пионира савремене гинеколошко-акушерске службе у Србији, оснивач београдске Школе за бабице и дворски лекар краљице Драге.  

 

На слици: ДР ЈОВАН Ј. ЈОВАНОВИЋ, оснивач београдске „Школе за бабице“ и зачетник модерног воћарства Србије 

Велики број учених људи Србије одлазио је на школовање у европске престонице (Беч, Праг, Париз...), где су долази у додир са знањима и новинама које нису била у директној вези са њиховим стручним опредељењем, а која су примењивали по повратку у своју земљу. Међу њима је био и др Јован Јовановић, претеча српског воћарства - коју је отпочео робном и конзумном производњом у грочанском крају, захваљујући коме Гроцка и до данас представља центар и престоницу робног воћарства у читавој Србији. 

Године 1906. јавној лицитацији у Гроцкој купује 80 хектара земље и сади плантаже трешње. Он на овом од давнина плодном и винородном тлу у периоду до 1908. године подиже засаде трешње са око 7.000 садница, које су по квалитету, крупноћи и родности биле најбоље у Србији. То је био изузетан подухват, јер се у Гроцкој пре њега трешња није гајила за продају, а на овај начин, и на овом пространству нигде - а такву и толику плантажу под трешњом ни до дана данашњег нико није подигао не само у Србији, већ ни на целом Балкану. До тада је овај крај сем по виноградарству, био искључиво познат по сточарству и ратарству. 

Најприсутнија је била француска сорта „лионска рана“ али и друге, „гермердорфска“ и „хеделфингенска“. Била су то тешка имена, па су убрзо добиле надимке „докторка“, „керминка“ и „'ерц“ (херц), потоње две због боје сока и облика плода.

Али, ту докторској причи није крај.

Грочане је задужио и тиме што 1909. оснива Среско породилиште у Гроцкој.

У народу је отуд остао познат као „женски доктор“, а његова трешња, француска сорта „лионска рана“, по њему је добила име - докторка.

Протекли век је потврдио да је др Јован Јовановић дао темеље грочанском и српском трешњарству, и потоњем надимку овог плодног воћарског краја који „скромно“ гласи – „мала Kалифорнија“ и „воћна Гроцка”.  И дан-данас трешња „докторка“ у Гроцкој још како постоји и рађа, док су грочанске трешње препознатљив бренд Београда и Србије, тражен на свим странама света.

Биографија др Јована  Ј. Јовановића:

Др Јовановић (1870-1923)  био је један од оснивача и пионира савремене гинеколошко–акушерске службе у Србији. Рођен је 1870. године у Београду, у породици Јелисавете и Јеврема Јовановића, велетрговца дуваном, пореклом из Урошевца. Када је имао три године умрла му је мајка, а њега је, са сестром, отац послао у Вршац, где је завршио основну школу. Године 1879, када му је умро и отац, уписао је први разред „Српске православне велике гимназије“ у Новом Саду, где је 1887. матурирао и потом се уписао на студије медицине у Бечу. По завршетку студија 1893. специјализовао је гинекологију и акушерство код чувеног бечког професора Шауте (Schauta) па је као специјалиста 1895. дошао у Београд. Убрзо је био постављен за шефа Гинеколошко-акушерског (ГА) одељења Опште државне болнице ОДБ.

Десна рука и одани помоћник др Јовановићу у раду на одељењу била је Пољакиња др Ева Хаљецка, која му је помагала и у Бабичкој школи, основаној његовим залагањем 1899. године (Школа за бабице). Такође је његовим залагањем 1902. године била изграђена и почела са радом „Женска болница краљице Драге“ на Врачару, у коју су били пресељени ГА одељење и Школа за бабице.

Он је 1904. године био један од иницијатора одржавања Првог конгреса српских лекара и природњака у Београду, на коме је поднео свој реферат „Првих пет година рада у Београдској школи за бабице 1899–1904“. Те године је, такође његовом иницијативом, било основано добротворно, добровољно удружење „Српска мајка“, а његовим залагањем и подршком др Драге Љочић и Саре Карамарковић основан је фонд којим је изграђена зграда тог Удружења. Када је 1919. године то удружење обновило рад, отворило је први Диспанзер за мајку и дете у Србији. Године 1909. оснива Среско породилиште у Гроцкој.

Године 1910. др Јовановић је пензионисан у својој 40. години живота, када наставља да ради као приватни лекар у Београду. После Првог светског рата, поново бива постављен за шефа ГА одељења ОДБ и управника Школе за бабице. Током година 1922–1923. др Јовановић је подигао зграду за свој велики приватни санаторијум, у којој је био и његов стан. Данас је та зграда хотел „Ексцелзиор“ (почео са радом 1924. године).

Умро је 1923. године у Београду, а у некрологу објављеном у Српском архиву (св. VII i IX) каже се да је пратња према Новом гробљу била једна од најимпозантнијих у то време.

И да закључимо:

Успомену на личност и дело др Јована Јовановића у читавој Србији, за сада, чувају једна мала улица у Гроцкој и грочанско-француска трешња, која у нашој земљи носи популарно име „докторка“.

ФОТО галерија може се погледати у албуму на ФБ страни Центра за културу Гроцка

Несвакидашња прича о овом знаменитом лекару и успешном воћару може се прочитати, сем на сајту Центра за културу Гроцка, и у електронском издању дневног листа „Политика“: Бехар у престоници српског трешњарства

Материјал је коришћен и за израду стране на Википедији посвећене др Јовану Ј. Јовановићу: Јован Јовановић (лекар), Из Википедије, слободне енциклопедије

 

текст: Зорица Атић, дипл. историчар уметности - кустос

 

 

Повезани садржај

23новембар2020
Дневни лист ПОЛИТИКА у оквиру рубрике "Београдска хроника" доноси вест о дигиталним могућностима шетње Касно-римском гробницом

Дневни лист ПОЛИТИКА у оквиру рубрике "Београдска хроника" доноси вест о дигиталним могућностима шетње Касно-римском гробницом

23 новембар 2020

Дневни лист ПОЛИТИКА у понедељак 23. новембра доноси причу о могућностима шетње Касно-римском гробницом у Брестовику - и из фотеље.

23новембар2020
Ђаци из Гроцке су добитници ПРВЕ НАГРАДЕ КОНКУРСА "Представи свој музеј" Музеја Србије

Ђаци из Гроцке су добитници ПРВЕ НАГРАДЕ КОНКУРСА "Представи свој музеј" Музеја Србије

23 новембар 2020

"МУЗЕЈ У ГРОЦКОЈ" добитник је ПРВЕ НАГРАДЕ КОНКУРСА „Представи свој музеј“ који је организован у склопу културне манифестације „Музеји за 10“ на нивоу Републике