Мала ликовна интернет радионица у епизоди: Пролећна мртва природа као „камен темељац слике“

15. мај 2020.

 

Стигао је петак, а са њим и нови задатак. Ликовна авантура нас овог пута води у откривање света уметности кроз упознавање са једном од врло заступљених тема у ликовној уметности - Мртвом природом. Мртва природа је „камен темељац слике“, по речима уметника Едуара Манеа (Édouard Manet).

Ко може, ко жели, нека изволи и нека нам се придружи. Центар за културу Гроцка је припремио за вас креативни програм „Мала ликовна интернет радионица“. Мала радионица се може пратити посетом сајта установе https://www.kulturagrocka.rs/  и Фејсбук странице https://www.facebook.com/kulturagrocka/. Теме се задају једном недељно, а уколико нам пошаљете свој рад, веома радо ћемо га објавити. Овонедељну тему осмислила је сликарка Марион Дедић, ликовни педагог Ликовне радионице у Гроцкој у оквиру установе Центар за културу Гроцка.

Осма по реду тема Мале ликовне интернет радионице је: Пролећна мртва природа! 

Инспирација: природа, пролеће, пролећно цвеће, воће и поврће; предмети – стари, нови, омиљени, заборављени, свакодневни; уметничка дела – слике, цртежи, графике, фотографије мртве природе

Порекло назива мртва природа, у нашем језику, потиче из фрaнцуског језика, од речи (natura morte). Мотиви попут цвећа, воћа, посуђа и других свакодневних ствари којима смо окружени чине окосницу мртве природе. Mртва природа је неизоставни део музејских збирки, галеријских и сталних музејских поставки, као и приватних колекција познавалаца и поштовалаца уметности.  

Током свог вишевековног постојања и трајања, од најстаријих цивилизација до модерне и савремене уметности, била је и остала вечна инспирација. У бароку постаје самостална тема. До тада је била ,,споредни мотив”, пратећи део или декорација других тематских композиција. Свој нарочити процват доживела је у 17. веку у Холандији и Фландрији. Мењала се и прилагођавала обележјима раздобља у којем је настајала и сензибилитету самих уметника. Приступало јој се кроз различите уметничке правце и стилове, и у својој подужој историји прошла је кроз – барок, класицизам, неокласицизам, реализам, импресионизам, кубизам, фовизам, метафизичко сликарство, дадаизам, надреализам, хипер реализам, поп-арт... Многобројни су уметници, како светски тако и наши домаћи, који су је овековечили на својим радовима.

Значај мртве природе у уметничко академским круговима није увек био на завидном месту. Упркос оспоравању и умањивању њене важности у односу на друге теме –  историјске, портрет, жанр-слике или пејзаж, ипак је опстала, а француски уметник Едуард Мане је рекао да је мртва природа ,,камен темељац слике”.

Данас, као и некада, током учења и савладавања вештине цртања и сликања незаобилазна је тема сваког полазника у уметничким школама. Готово да не постоји уметник који у свом уметничком животу и раду није, барем једном, насликао или нацртао мртву природу.

Цвеће, воће и поврће, музички инструменти, кључеви, корпе, посуђе, храна, књиге, текстил, кутије, оружје, предмети природњачких збирки, улов, ловачки трофеји итд. само су неки од предмета композиционих аранжмана мртве природе. Не тако често у мртвој природи су се појављивала и жива бића - животиње, птице, гмизаваци или инсекати, чије присуство је имало симболичку улогу - добра и зла, спасења и васкрсења насупрот силама пропадања, слављење и истицање лепоте живота, али и пролазности...    

Без обзира да ли је једноставна или сложена, реална или апстрактна, мртва природа је одувек била стваралачки изазов за многе уметнике.

Ликовни задатак: Будите oдважни и креативни. Осмислите и аранжирајте своју мртву природу. Потражите у кући интересантне предмете које бисте волели да нацртате или насликате. Изађите у двориште или у природу и уберите најлепше цвеће, живописне зелене стабљике, цветне гранчице и ставите их у вазу. Стигли су плодови трешања, јагода и младог поврћа. Размислите да ли има места и за њих? Нека вас понесе пролећна разиграност боја и форми, али не заборавите и нa машту. Поставите своју мртву природу на место где неће сметати или је поставите тако да, пошто сте је завршили, у вашем дому остане као декорација још неко време. Можда ћете јој се у стваралачком надахнућу вратити поново и сагледати из другог угла и кроз другу технику? Погледајте уметничка дела сликара, на који начин су они приступали теми мртве природе. Пронађите инспирацију, око себе и у себи, а онда овековечите тај тренутак по угледу на уметнике чијем набрајању нема краја - Микеланђело Каравађо, Пол Сезан, Ван Гог, Пикасо, Жорж Брак, Матис, Рене Магрит, Катарина Ивановић, Петар Лубарда, Недељко Гвозденовић, Mарко Челебоновић, Мило Милуновић...

Техника и материјал: оловке у боји, воштане боје, водене боје или темпера, комбиноване технике...

Рок за завршетак радова: четвртак, 21. мај 2020. године. Фотографије својих радова можете послати на на е-mail Центра за културу (centargrocka@gmail.com) са назнаком „Мала ликовна радионица“ и уписати име аутора, односно детета (назначити године, школу, или предшколску установу), а коме је једноставније, фотографију рада може послати и у сандуче ФБ стране Центра (https://www.facebook.com/kulturagrocka/).

Мање познати изрази: natura morte (фра) – мртва природа; композиција – распоред елемената повезан у целину који чине ликовно дело (линије, боје, облици...); форма – облик; мотив – повод, подстицај; барок – правац у уметности настао у 17. веку; сензибилитет – осећајност, осетљивост; аранжирати – распоредити, уредити;

До следећег петка... Срећан рад децо!

Здраво живо!

ФОТО галерија са примерима и упутствима за рад може се погледати на ФБ страни Центра за културу Гроцка.

 

Повезани садржај

01август2020
"Стваралачка Гроцка" у ПОЛИТИЦИ

"Стваралачка Гроцка" у ПОЛИТИЦИ

01 август 2020

Дневни лист ПОЛИТИКА у оквиру културне рубрике "Синоћ у Београду" доноси вест о групној изложби "Стваралачка Гроцка" у Ранчићевој кући.

01август2020
Стваралачка Гроцка у Ранчићевој кући

Стваралачка Гроцка у Ранчићевој кући

01 август 2020

У Ранчићевој кући, галерији Центра за културу Гроцка, представљена је шеста групна изложба „Стваралачка Гроцка“, која ове године окупља педесет и једног учесника.