Хистолози Српског лекарског друштва у посети Гроцкој и Легату др Александра Костића

19. октобар 2019.

 

Секција за хистологију и ембриологију Српског лекарског друштва „Проф. др Александар Ђ. Костић“ која окупља хистологе са института широм Србије, предвођена председником секције проф. др Душаном Лалошевићем, посетила је у петак 18. октобра Гроцку трагом чувеног научника по коме носи назив.

Посетиоце је дочекала Зорица Атић, кустос и директор Центра за културу Гроцка, а посета старој вароши крај Дунава подразумевала је обилазак Ранчићеве куће са бистом др Александра Костића, и музејске збирке – Легата др Александра Костића у Грочанској чаршији о коме се стара Центар за културу. Након обиласка одржан је састанак секције Српског лекарског друштва у скупштинској сали ове општине.

Хистолози су са великим занимањем и нескривеним одушевљењем погледали музеолошку поставку у Гроцкој, а показали су једнако много интересовања и за причу о животу свестране породице Костић у летњиковцу у Дубочају. 

Примарни део изложене збирке, вредне палеонтолошке и археолошке предмете, професор Костић је прикупљао на своме имању у Дубочају, које је данас заштићени археолошки локалитет. Збирку је завештао општини Гроцка као „подстицај за даља истраживања“. Након његове смрти, син Војислав Воки Костић, чувени композитор, писац и гастроном, предаје на чување и очеве личне предмете, рукописе, део библиотеке, чиме легат постаје заокружена целина. Међу предметима се налази и дрвени сандук у коме је млади Костић, добровољац у Првом светском рату носио рукопис свог будућег медицинског речника – како хистолози кажу, „заветни ковчег“ медицинских наука у Србији.

Заоставштина др Костића је први пут изложена 1982. у Ранчићевој кући, али је повучена из поставке због насталих неадекватних услова за чување. Залагањем Центра за културу и општине Гроцка, у сарадњи са Музејом града Београда, након више од две деценије поново је изложена 2018. године у галерији библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој.

Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) остаће упамћен као један од великих српских полихистора, људи неуморног прегалаштва и ренесансних склоности. Један је од првих професора и декан Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета, као и Фармацеутског одсека Медицинског факултета. На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Председник Француске је професора Костића 1940. године због доприноса науци одликовао Легијом части, а 1952. и његову супругу, педијатра проф. др Смиљу Костић-Јоксић. Уз богат научни и педагошки рад, др Костић је аутор бројних уџбеника и књига („Основи нормалне хистологије“, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар” и др.). Данашњи Институт за хистологију и ембриологију у Београду носи име „Александар Ђ. Костић”, као и две улице – једна се налази у Гроцкој, а друга је у срцу престонице.

 

 

Повезани садржај

25мај2020
 МАГИЧНИ брег изнад Гроцке

МАГИЧНИ брег изнад Гроцке

25 мај 2020

Поводом 25. маја, дана када је рођен доживотни председник бивше Југославије, дневни лист ПОЛИТИКА доноси причу о једном од његових омиљених места.