У посети АВА Центру Српске академије наука и уметности

02. фебруар 2022.

 

Поводом заоставштине чувеног научника и једног од оснивача Медицинског факултета у Београду, коју чува Легат др Александра Костића у Гроцкој, директорка Центра за културу Гроцка Зорица Атић, кустоскиња Легата, позвана је на састанак у Српску академију наука и уметности – АВА Центар САНУ (Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију) у Београду.

На састанку у САНУ у уторак 1. фебруара 2022. године са академиком Александром Костићем, управником АВА Центра САНУ, у коме су учествовали Бранислав Воиновић, стручни консулстант за дигитализацију, Александар Дудварски, ИТ сарадник, и др Нела Пушкаш са Института за хистологију и ембриологију „Проф. др Александар Ђ. Костић“, директорка Атић представила је Легат и садржај збирке којом општина Гроцка располаже.
 
Плодоносни састанак је први у низу корака предстојеће сарадње са Српском академијом наука и уметности, будући да се Центар за културу Гроцка у име општине Гроцка стара о делу драгоцене заоставштине др Костића, који је деценијама био под велом заборава.
Наиме, АВА Центар САНУ располаже најсавременијом технологијом, и залагањем академика Костића, спреман је да дигитализује заоставштину и збирку др Александра Костића у Гроцкој.
 
Такође, установа културе у Гроцкој ће у свом знаменитом галеријском простору, Ранчићевој кући, 2022. године бити домаћин једној посебној изложби у сарадњи са др Нелом Пушкаш – делу заоставштине др Костића пронађене на Институту за хистологију и ембриологију у Београду.
 
*Да подсетимо: Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је свестрана личност чије је деловање оставило дубоког трага у области медицинских наука, али и у култури XX векa. Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938).
 
Поред природних наука, професор Костић је имао и друга интересовања. У Дубочају у Гроцкој је приликом градње куће 1932. године открио археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет, и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал.
 
Свој легат је 1978. године поклонио Градској општини Гроцка, који је потом изложен у Ранчићевој кући под тематским називом Завичајни музеј Гроцке (1982), одакле је повучен због неодржавања. Залагањем Центра за културу и Градске општине Гроцка, драгоцени легат је од 2018. године, поново доступан јавности након паузе од две деценије.
Изложен је у љупкој наменској галерији у Грочанској чаршији, која је формирана у оквиру реконструкције заштићене амбијенталне целине - обновом и адаптацијом библиотеке „Илија Гарашанин" у Гроцкој (Ул. Булевар ослобођења), одељењем Библиотеке града Београда.
 
О сталној поставци Легата, стара се Центар за културу Гроцка.
Стална поставка је формирана у сарадњи са Музејом града Београда, као надлежном установом заштите. Рад на поставци је током 2018. године реализовао ауторски тим: Зорица Атић, кустос и директор Центра за културу Гроцка, археолози Драгана Стојић и др Милош Спасић, кустоси Музеја града Београда, и археолог Раде Милић из Центра за урбани развој.
 
 
 

Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ. 

 

Повезани садржај

03септембар2026
Јесења „ЛИКОВНА ПУСТОЛОВИНА 2026“

Јесења „ЛИКОВНА ПУСТОЛОВИНА 2026“

03 септембар 2026

Центар за културу Гроцка позива млађе основце на креативно ликовно путовање кроз свет уметности! Радионице ће се одржавати oд септембра до децембра 2026. године