БОРАЦ ЗА ЋИРИЛИЧНО ПИСМО И РОДОЉУБ – др Александар Ђ. Костић

16. септембар 2021.

 

Проф. др Александар Костић, знаменити научник, носилац Легије части и истакнути родољуб, добровољац у Првом св. рату, био је велики борац за ћирилично писмо.
Седамдесетих година 20. века, овом изванредном човеку додељена је Вукова награда - да би му на сам дан саопштења била одузета, јер је Александар Kостић у свом антикомунистичком и националистичком стилу начинио испад на једном симпозијуму, који је отворио примедбом - зашто програм није штампан ћирилицом већ латиницом, јер он „не зна да чита латиницу (!)“.

- Kолико је мој отац био поносан на француску Легију части, толико је био несрећан што није добио Вукову награду. То беспрекорно режимско насиље за које нико у јавности није знао извршено је над човеком који се целог живота залагао за ћирилично писмо и управо због тога му је одузета Вукова награда! – сведочи Војислав Воки Костић, познати композитор.
 
Може се без задршке рећи да је живот и рад др Костића био посвећен добробити своје земље: „Остајем и остаћу до краја живота на бранику основних националних права и вредности српског народа“, (А. Костић: Мисли и рефлексије).
 
Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је свестрана личност чије је деловање оставило дубоког трага у области медицинских наука, али и у култури XX векa. Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938). На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је бројних уџбеника и књига („Основи нормалне хистологије“, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар” и др.).
 
* Легат др Алекдсандра Костића у библиотеци „Илија Гарашанин“ у Гроцкој:
 
У оквиру обновљене амбијенталне целине „Грочанска чаршија“ и простора библиотеке „Илија Гарашанин”, изложена је збирка научника др Александра Костића, који је тридесетих година 20. века на свом имању у Гроцкој открио богато археолошко налазиште и своје налазе оставио општини Гроцка „као подстицај за даља истраживања“.
 
 
Текст: Зорица Атић, историчар уметности-кустос.


 

Повезани садржај

14јануар2022
Јавни позив за street art уметнике и уметнице: Осликајте мурал изузетним женама Србије

Јавни позив за street art уметнике и уметнице: Осликајте мурал изузетним женама Србије

14 јануар 2022

Амбасада Холандије у сарадњи са Центром за Женске студије, Културним центром ГРАД и девет градова у Србији-међу којима је и београдска Општина Гроцка, реализује пројекат.

14јануар2022
РАДИО БЕОГРАД 1: Шетња Грочанском чаршијом

РАДИО БЕОГРАД 1: Шетња Грочанском чаршијом

14 јануар 2022

У енциклопедијама се може прочитати да је чаршија део града, готово увек у самом средишту, који се у том облику и под тим називом највећим делом развио.