Онлајн диван „Београд за почетнике”:„МАМА ВИНЧА ЖИВОТ И СМРТ ПРАБЕОГРАЂАНИНА У KОЛЕВЦИ ЕВРОПЕ“

13. децембар 2021.

 

Онлајн диван „Београд за почетнике” у Ранчићевој кући
МАМА ВИНЧА
ЖИВОТ И СМРТ ПРАБЕОГРАЂАНИНА У KОЛЕВЦИ ЕВРОПЕ
- најновија истраживања -

Гост: др Мирослав Kочић, археолог и антрополог,
извршни менаџер капиталног пројекта „ВИНЧА“, Бело Брдо
Домаћица дивана: Смиљана Попов, новинарка и ауторка серијала „БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ”

Среда, 15.12.2021. у 20ч
Центар за културуГроцка, YouTube канал и ФБ страна:

https://www.youtube.com/watch?v=PSppvesj6hg

Нови онлајн-диван Београд за почетнике” директно из топлог варошког дома старе Ранчићеве куће, заштићеног културног добра у коме станује Центар за културу Гроцка, доноси најновије вести са последњих теренских ископавања винчанске културе, и то са више локалитета у Србији.

Будите са нама у среду, 15.12.2021. у 20ч, YouTube канал и ФБ страна Центар за културу Гроцка: онлајн-диван „Београд за почетнике” у епизоди: МАМА ВИНЧА – живот и смрт прабеограђанина у колевци европе – најновија истраживања.

Гост: др Мирослав Kочић, археолог, извршни менаџер капиталног пројекта „Винча“ Бело Брдо

Домаћица дивана: Смиљана Попов, новинарка, ауторка научно-популарног серијала „Београд за почетнике”, прве ТВ емисије у Србији која је „ушла“ у просветни систем.

Ма колико о иновативној, прогресивној винчанској цивилизацији сазнавали, читали, слушали, никада нам није доста... Јер упркос археолошким, антрополошким, мултидисциплинарним научним истраживањима која трају више од века – та колевка првог урбаног човека праисторијске Европе и даље је мистерија. Нека од кључних питања ове супериорне културе живљења каменог доба остају неразрешена и под дубоком тамом миленијума. Најновија истраживања о генијалним Винчанцима доноси директно са терена археолог Мирослав Kочић, који је докторирао на једном од најпрестижнијих светских универзитета за археологију – у Питсбургу, и руководи капиталним пројектом „Винча“ Бело Брдо, тамо где је рођена Мама Винча, мајка урбане Европе.

После више од века проучавања, научници и даље откривају фасцинантан свет средњег и позног неолита који мења наше уобичајене представе о Винчи. Мало је познато да је само на територији Србије (која је била срце винчанске цивилизације), ископано више од 600 насеља ове културе, у којој су цветали трговина, креативност и иновације, рађале се идеје и потпуно нова форма организације друштва, базирана на економској једнакости...

Сва револуционарност винчанске културе огледа се у нивоу сарадње, суживота и заједништва који су Винчанци успоставили... Око 5300. године п.н.е. појављују се насеља огромне површине, прави градови са више стотина кућа, улица, тргова. Та промена означава долазак нове блиставе фазе у развитку људских друштава – винчанске културе, прича др Мирослав Kочић. Испричаће нам и шта су ново научници открили, а шта их још увек збуњује: како су живели, јели, спавали, чега су се плашили древни Винчанци, који слове за претечу прве цивилизације у Европи.

Зато смо је од милоште прозвали МАМА ВИНЧА, јер је ово наше парче земље изнедрило прве урбане људе Европе, а Београд је пре 7.000 година имао први град у Европи, са две и по хиљаде становника на једном месту, и то на терену данашње општине Гроцка.

Али оно што је фасцинантно, јесте да се у Србији тренутно на више локација ископавају много веће метрополе од Винче!

Добро дошли онлајн, у среду 15. децембра у 20ч - YouTube канал и ФБ страна Центар за културу Гроцка.


 

Повезани садржај

09фебруар2026
ПРОЛЕЋНО „ЛИКОВНО ПУТОВАЊЕ 2026“

ПРОЛЕЋНО „ЛИКОВНО ПУТОВАЊЕ 2026“

09 фебруар 2026

Драга децо, Позивамо вас да се придружите новом пролећном издању креативне радионице „Ликовно путовање 2026“.

09фебруар2026
Портал СРПСКИ УГАО - Где се сусрећу фотографија и баштина: изложба „Тврђаве и утврђени градови Србије“ у Ранчићевој кући

Портал СРПСКИ УГАО - Где се сусрећу фотографија и баштина: изложба „Тврђаве и утврђени градови Србије“ у Ранчићевој кући

09 фебруар 2026

Портал СРПСКИ УГАО пише о изложби „Тврђаве и утврђени градови Србије“ Светлане Дингарац, отвореној у Ранчићевој кући, галерији Центра за културу Гроцка.