Имамо потребу и обавезу да се сећамо недужних жртава свог народа, али се поставља питање на чему је то и такво наше сећање утемељено? На чему почива и како негујемо сопствену (не)културу сећања?

... Да ли знамо у довољној мери? Да ли смо своје појединачно и заједничко сећање на Јајинце, Шумарице, Драгинац, Стари Брод, Јасеновац, Крагујевац и многа друга губилишта наших предака из Другог светског рата успоставили на стереотипима или на истинском познавању историјских чињеница и контекста?

Зашто је, понекад, наше сећање доминантно математичко, а некад афективно? Зашто често наше колективно сећање почива на митовима и заблудама, зашто је подложно теоријама завере, тј. псеудонауке? Да ли историју пишу победници? Да ли је истина једна или их има више у зависности од „тумача“ и интерпретација историје? Зашто подлежемо селективном читању историјских чињеница?

Истовремено, какав је наш однос према меморијалним целинама, стратиштима и губилиштима из периода Другог светског рата?

 

Одговоре на ова, али и многа друга питања покушаће да нам пружи на новој пикник-трибини „Београд за почетнике“ у Ранчићевој кући историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

 

 

Пикник-трибина одржава се у чаробном амбијенту варошког дома Гроцке, у Ранчићевој кући из друге половине 18. века који је заштићен споменик културе. Дакле, домаћин је Центар за културу Гроцка.

СВИ посетиоци могу понети пикник-ћебад, лежаљке и своје излетничке аксесоаре, да у башти традиционалне српске куће с краја 18. века диванимо са уваженим гостом о нашој монументалној прошлости и нашем односу према истој.