Приликом отварања изложбе наступиће ученици ОМШ „Невена Поповић“ из Гроцке.

***

Да утопим се у плаветнило Твоје, Господе, жедан ја...

Посматрајући умјетност иконе човјеку преовлађујуће осјећање могу поткријепити наведени стихови Момчила Настасијевића. У том случају плаветнило је једнако и црвеној, златној, зеленој, бијелој и свакој другој боји, а посебно је еквивалентно лику изображеном на дрвету или некој другој подлози. Икона посматрача подсјећа на Есхатон, јер одатле и долази. Созерцавајући насликане ликове и догађаје јеванђеоске и житијне, даје нам се да осјетимо предукус Царства Небеског. У том радосном сазнању помажу нам иконописци Мара Ђуровић, Маја Василић и Тијана Стаменовић. Њихова, на први поглед различита, а опет са истим циљем настала дјела, чине да пожелимо утопити се у Плаветнило Господње. Ликови Христа, Богородице и светих који су се у име њихово прославили, сликани су са једне стране традиционалним техникама јајчане темпере на дасци, док су, са друге стране понуђена и нека сасвим нова, аутентична рјешења чудесно минуциозног рада на перу.

О неухватљивим дјелима и само срцем ухватљивим ликовима, тешко је говорити овоземљским језиком, те тако надахнут назив изложбе казује нам гдје се налазимо присуствујући изложби (Догађају) и тиме помажући мисију сликарки – Пред ореолима вечности, у уводној речи каталога наводи Марија Лакић, историчарка уметности.

Мара Ђуровић (1982) рођена је у Дервенти, Република Српска, БиХ. Докторанд је на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду од 2022. године. Реализовала је три самосталне и излагала на бројним колективним изложбама. Осликала је велики број монументалних икона које се налазе у црквама, манастирима, у Србији и иностранству. Аутор је десет самостално изведених иконостаса, и учесница више колективних осликавања храмова у Србији и Републици Српској. Члан је УЛУПУДС-а. Добитница је више похвала и признања: Похвала Епископа зворничко-тузланског Фотија (2018), Похвала Епископа зворничко-тузланског Хризостома (2015), Похвала Епископа зворничко-тузланског Василија (2010). Ради као доцент на Високој школи Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду, на катедри за живопис.

Маја Василић (1983) је рођена у Сарајеву, БиХ. Дипломирала је на Високој школи Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду 2013. године, на одсеку обнова и чување. Излагала je на више групних изложби. Иконописом се бави шеснаест година. Члан је УЛУПУДС- а. У звање доцента изабрана је 2020. године на Високој школи Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду, на одсеку обнова и чување.

Тијана Стаменовић (1986) рођена је у Београду, Србија. Тренутно је на мастер академским студијама Академије Српске православне цркве за уметности и консервацију у Београду. До сада је излагала на преко двадесет колективних жирираних изложби и приредила три самосталне изложбе икона и фресака. Ауторка је пројекта међународне изложбе икона „Проповед у бојама о Богородици” у Конаку кнегиње Љубице (Музеј града Београда), 2022. Поред иконописа тежиште свог интересовања усмерава и ка зидном сликарству. Чланица је УЛИС-а „Милена Павловић Барили“ и НУНС-а.

***

Ранчићева кућа у Гроцкој је споменик културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом Београда и Србије с почетка 19. века. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства бележи више од два века трајања и четири деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Варошка кућа, у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и негованом, пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.

Изложба траје до 20. новембра 2023. године. Добро дошли!